Развојни пут Вука Шнајдера

Она Декартова „cogito ergo sum“,српски речено „мислим дакле постојим“, изгубила је сваки смисао у емисији једне регионалне емисије која нагиње ка помирењу у тзв.региону. Замислите Регион као појам без лика,укуса и мириса. Нема име, не означава ни нацију ни терирорију, ни језик ни конфесију. Безличан појам,безлични људи.Разговори празни. Помало пристрасни, за једнократну употребу, бар за мој укус. Емисија која је центар ове телевизије,носи страни назив за штампу.

Али када гостује човек без става и мишљења, пореклом из херцеговачке дивљине, син колонисте и задртог комунисте из Гацког, шеф кабинета Мике Шпиљка,који је како сам рече „био натеран да више воли сина свих народа и народности од оца и матере му“,краљ тргова и опозиције из деведесетих, трибун са Равне горе коме су стотине хиљада људи клицале са уздигнута три (раздвојена) прста,јунак надалеко познатог деветог марта, заточеник оног диктатора Милошевића, националиста тврдог крила, творац добровољачког одреда који позива да се секу руке ономе ко зелени барјак дигне у Санџаку (за аутора овог текста примеренији је назив Рашка),а онда поново онога који шири љубав међу регионалцима,који поклања Косово арнаутским терористичким бандама иако га није донео на каљавим ногама из Херцеговине, који призива учлањење остатка Србије у НАТО, који љуту ватру сипа на своје сународнике што су уопште своју земљу бранили. Биполарна личност, ситни шићар и саморекламер,скочидевојка што врањанци кажу, неартикулисани херцеговачки дивљак…или од свега помало,тек овај некадашњи трибун чије се присталице данас мере на нивоу статистичке грешке добио је својих пет минута да прикаже перформанс који изазива центрифугу мучнине у желудцу и благо помрачење у глави. Иако је наводно плодан писац,његов монолог деловао је као напамет научена отужна песмица, написана у кабинету неког из Владе или Невладе. То у Србији одавно и нема границу раздвајања. Мучан утисак изазвао је и други гост. Такође, некадашњи комуниста,Брозова нада а данас промотер Косова као независне државе,припадник народности Азем Власи. Да ли се књиге овог ислуженог херцеговца слабо продају тек на сваку реч шоку Вљасија климао је главом. Наравно потврђујући сваку његову реч. Да је Власи изјавио да су Срби одговорни за геноцид над Јерменима овај би потврдио три пута али без три подигнута прста. Посипање пепелом отишло је до неслућених граница. Од тога да се ОН увек залагао за мир (оне добровољце,покојног Гишку,и своје псе рата није споменуо),до тога да је Косово међународно призната држава од васколиког света (а херцеговцу је цео свет само Западна Европа и УСД) и као врхунац гадости да би се испред зграде Скупштине Србије,морао изградити меморијални комплекс Сребреница као сећање на јединог кривца Милошевића ратног злочинца, кога је српски народ довео на власт. Дакле и као сећање и подсећање да је српски народ аналогно томе чист нациста. Али једно али увек срећу овој скочидевојци квари. Прво Слободан Милошевић, са којим се идеолошки никада нисам слагала,никада није осуђен у Хагу као ратни злочинац а као дуго злочин у Сребреници који је пресудом Хашког трибунала проглашен геноцидом у исто време потврђује да Србија као држава везе нема нити је крива за исти. Ово би Вук морао да зна. Посебно зато што је он ипак дипломирани правник. И дипломирани бескичмењак који изражава дубоко жаљење што Србија, ето нема Вили Бранта који би ничице пао на колена у Поточарима. Заправо он би „клањао у Сребреници“,само кад би бедни и идиотски спски народ (читај Србијански) њега изабрао. Да,ту реч је употребио „клањати“. Већ га видим онако снисходљивог како клечи на сеџади док у трансу слуша оно Алах уекбер. Само да не прође као колега му Сарајлија хрватско црногорског порекла ономад кад је отишао на клањањење. Дакле Србија би морала да служи за подкусуривање за сва клања босанских и хрватских Србенда и браће им Хрвата и муслимана. Изгледа да је отворен конкурс за Вили Бранта јер је Додик потрчао да се поклони. И заиста он и има то ексклузивно право,јер представља народ који је злочин и починио. И кад помислих напокон да је то крај настаде нови пролом облака. “Србија под хитно да промени Устав“. Ону ометајућу преамбулу о Косову као делу државе Србије избацити под хитно. И то не референдумом који је обавезан већ двотрећинском већином Александра Вучића, који је тако фино и ударнички кренуо у реформе (уништење Србије)а кога на том светом путу и светом рату (џихаду) заустављају силе мрака оличене у српском народу. У преводу све би то било брзо завршено да се Вођа не боји могуће реакције одавно успаваног народа,који ако крене неће имати ни црвену ни плаву линију заустављања. И то говвори онај који је био јуришник са балкона Народног позоришта,који је заправо рушио систем увређен (са ове тачке гледишта исправним) коментаром ТВ Бастиље. Он и даље ради исто.Само срећом више га нико и не слуша.Сем оних у управним одборима фирми укључујући и свету звезду Дану. Азем Власи у једном тренутку рече да када су се отцепиле и Словенија и Хрватска и Босна и Македонија па и Црна Гора беше ред да се отцепи и Косово као седма конститутивна јединица по Уставу из 1974 године. Мрки Вук прећута и ово климајући главом и брадом. То што је и тада Косово било само САП а никако Република за њега нема значаја. Чак ни то што је тај Устав одавно стављен ад акта. Терористички акт отимања дела Србије Херцеговцу није проблематично.Ни из џепа ни у џеп. А џепови су одавно препуњени као и државни органи, управни одбори и београдски станови рођама из Бјелог Поља. Ваља држати језик за зубима. Додуше затупљеним одавно. А можда се неко присети „и три пука и три пука Драшковића Вука или извиднице,извиднице Драшковић Данице“.

У међувремену,шнајдер ће да шије по туђем кроју испорученом од унутрашњих и спољашњих газда. А и реконструкција Владе може да падне. Треба се препоручити земљаку. Без три раширена прста.

 photo Bagra.jpg

СВИ ВУКОВИ ПЕРФОРМАНСИ

Осамдесетих година на лажну опозициону сцену, као лажни опозиционар, као српски шовиниста, ступа Вук Драшковић,упрорно покушавајући да се представи као књижевник,а своје шовинистичке, политикантске небулозе, јавности наметне као национално-историјске романе. Тадашњи српски политчари, и јавност, писанија Драшковића Вука одбацили су с пуним правом. Ту вештину је Вук Драшковић можда савладао као дугогодишњи шеф кабинета хрватског утицајног политичара Мике Шпиљка.Или словеначког политичара Мирана Потрча чији је потрчко Вук Драшковић још дуже био, такође као шеф кабинета председника синдиката Југославије. Ходао је, Драшковић, по Београду и Југославији, осамдесетих година двадесетог века, дугокос и брадат, прљав и масан, у кожној јакни, кожним чизмама до колена, као вашљиви гибаничар из Булајићевих партизанских филмива. Таквог Вука Драшковића, Срби нису хтели, нарочито Срби из Србије. Скрнавио је часно четничко име које су комите крајем XIX и почетком XX века стекли припремајући ослобођење српских крајева који су били под турском окупацијом. Kао репрезентативан примерак Булајићевог партизанског четника ишао је и по Америци да би српској емиграцији и америчкој јавности Србе представио као шовинисте, пијандуре, наркомане, лудаке, кољаче… заједно са својим кумом. Мада новинарска карикатура, Вук Драшковић је постао новинар, тад у светским размерама моћног, Тањуга који се обилато финасирао из савезног буџета. Постао је дописник из Африке без икаквог новинарског и дописничког искуства. Има оних који кажу да је то постао зато што је био сарадник Удбе. Без сагласности Стеве Крајачића и браће Мишковић, Ивана и Милана, нико се није могао запослити у Тањугу, чак ни као кафе-куварица. Вук Драшковић је све до 1990. године био заговорник рата и ’’српске освете’’ за геноцид у другом светском рату. Он је у јавним иступима говорио да је границе будуће Србије одредио Анте Павелић: тамо где су српске јаме, у које је бацан побијени српски народ у НДХ за време Другог светског рата, тамо су и српске земље, тамо су српске границе. Другим речима Вук је промовисао линију Вировитица, Карловац, Огулин, Карлобаг. Али када је дошло до рата, он је напрасно постао миротворац. Вук Драшковић је муслиманима претио да ће им одсећи руке ако у њима буду држали турски, то јест, муслимански барјак. Примитивизмом, шовинизмом, епским блебетањем толико је разјарио муслимане у Новом Пазару који би га, на митингу СПО у том граду, растргли да га милиција, за длаку није избавила. Он је као и свака кукавица, склон претњама, а када загусти, бежи и цвили. На исту милицију, која му је у Новом Пазару сачувала главу, непуну годину касније, наредио је јуриш 9. марта 1991. године. Због тога је био ухапшен, па је попут женетине у притвору написао покајничко писмо, обећао да се никада више неће бавити политиком – писмо вредно сваког презира и гађења. Али то писмо је заборавио чим је после два дана био пуштен на слободу. О дослуху Вука Драшковића са антиспским снагама у Хрватској и Словенији које су припремале грађански рат у СФРЈ управо је доказ 9. март 1991. Велике демонстрације против власти, изабране само три месеца раније на вишестраначким изборима, Вук Драшковић је извео у дослуху са службама које су извеле 27. март 1941. и делом војног врха ЈНА наклоњеном Словенцима, Хрватима и такозваном Савезу Комуниста покрету за Југославију. Скривени циљ деветомартовских демонстрација било је покретање грађанског рата у Србији. Дршковића су подржавали славни команданти који су, док су деца гинила у њиховим растуреним формацијама, себи додељивали луксузне станове. Али рат није избио у Србији већ у Словенији. Жељан рата и крви, разочаран срамним поразом моћне ЈНА у кратком и бесмисленом сукобу у Словенији, Драшковић је као велики комндант протествао што није употребљено више борбених средстава против Словенаца. Вук тада није протествовао против оних који су голобраде младиће без муниције, без тактике и циља, гурнули пред Словенце да би били срамно поражени и потпуно понижени, већ зато што Словенија у ’’великом рату’’ против ЈНА одлази из Драшковићеве Југославије. Када је кренуо рат у Хрватској, рани хушкач из осмамдестих година двадесетог века, Вук Драшковић, постаје, одједном, миротворац, заљубљен у Фрању Туђмана, Стипу Месића, Миру Баришића и остале… Од Вука Драшковића се одрекла чак и његова паравојна творевина, прва такве врсте на српској страни. Вук је њу формирао са намером да је у Србији употребљава против политичких противника, али га они нису слушали већ су отишли на непостојећи фронт да бране српски народ. Док је Алија Изетбеговић обављао последње припреме за рат против Срба, Вук Драшковић га је прогласио за миротворца, а Србе за крвожедне четнике који желе рат по сваку цену. Укључио се у пропагандни рат на Алијиној страни. У јавности Босне и Херцеговине, Драшковић је стваро представу да су Срби оно што је он до недавно био – шовинистички безумници. Лично се обогатио и омогућио невероватно богатсво својој и роднини своје сапутнице. Скоројевићи из Бијелог поља су власници главне београдске улице, Кнез-Михајлове. Те паре Драшковић је стекао на родном херцеговачком камењу поштено радећи за скромне плате у мрско му Титово време. Вук себе упорно представља као жртву и највећег опозиционара Милошевићевог режима. Он намерно прећуткује да је на власти од 1992 године. Грађани памте хаос, јавашлук, корупцију, криминал у општинама у којима су његови људи дошли на власт. Драшковићева екипа и родбина су неприкосновени господари били од 1992. године у 5 централних београдских општина, а на нивоу града 1997 – 2000. Похарани су стамбени фонд, пословни простор, цветала је дивља градња, ницали су киосци као печурке после кише… Све се то дебело наплаћивало и сливало у џепове без дна. Што су њихови преци и земљаци, као Титови партизани, одузели од локалног становништва, они су приватизовали, присвојили, отели. Вук је 1998, за коректно понашање као властодржац у Београду, требало да добије добар део власти у републици, али пошто су његови и женини апетити били незајажљиви њихово место у влади су заузели радикали. Тада су СРС и СПО били већина у Скупштини. Као доброг и поузданог партнера Милошевић га је поставио за потпредседника савезне владе, пред бомбардовање 1999. Ни трага од шовинизма и четништва из осамдесетих година. За пропаст српског народа и Србије Драшковић и његова родина су богато награђени. На изборима две хиљадите године Вук је катастрофално поражен. Партија му цензус није прешла. Народ их прозрео и презрео. Али три године касније Вук се враћа на политичку сцену. И то у дипломатију. Сада му је пала кашика у мед па родбину, и антисрпску братију, поставља на дипломатска места, путује по свету и клевеће Србију и српски народ. Вук ће као дипломата, као министар иностраних послова, уништити Србију и тријумфално завршити политичку каријеру коју је започео у кабитнетима Шпиљка и Потрча као потрчко уз рукољуб Мадлен Олбрајт. Као добар и перспективан комуниста Вук се прославио фељтоном у Загребачком тједнику Око када је величао Тита, а Дражу Михајливића кудио као издајника. Условни рефлекс једном доведен до савршенства тешко се потискује. Са и без подигнута три прста.

(зa деловe биографије Вука Драшковића у делу Сви Вукови перформанси коришћени су изводи из текста „Вук Драшковић се окретао и окреће како ветрови дувају“ Ј.Симића)

Д. И.

Багра на окупу

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
Од самог почетка “демократских промена“ 1990. године, невоља је била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст… Велику и лепу кућу Сотировића у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи, у њој данас живи мајка Зорана Ђинђића. Драгољуба Мићуновића су као комунисту пребацили у разред више у гимназији. ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Демократска странка је некада, по природи ствари, била антикомунистичка. Њен председник др Милан Грол био је у истој влади са генералом Дражом Михаиловићем, секретар др Брана Ивковић био је на Равној Гори, председник Демократске омладине Милија Јанићијевић био је истакнути Дражин сарадник, члан председништва и народни посланик др Драгић Јоксимовић бранио је Дражу на суду, итд. Међутим, када је последњих дана 1989. године обнављана Демократска странка, на скупу су доминирали комунисти попут Милована Ђиласа, Добрице Ћосића и Драгољуба Мићуновића, као и потомци истакнутих комунистичких фамилија, попут Зорана Ђинђића. Писац Борислав Пекић, који је као демократски омладинац робијао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак… Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим… против кога врече узурпатори? Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж! Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића… ипак… ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања: “Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично… или је бесмислено? Зашто ова питалица? ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко је окупирао Србију 1944. г.?
Да су се партизани римокатоличког комунисте у аустроугарској униформи (1914. г.-1915. г.) Јосипа Броза Тита од оца Хрвата и матере Словеначкиње у току Другог светског рата борили против иноземног окупатора у оквиру тзв. „Народно-ослободилачке борбе“ (наших народа и народности) на тлу Југославије научио је наизуст сваки Титов пионир и омладинац (члан „Тито југенд“ организације) из званичних првоборачко-скојевских уџбеника бивше самоуправне Големе Словеначке и Хрватске (са Истром, Новом Горицом, Дубровником, Крајином, Прекомурјем, Међумурјем...) и Мизерне Србије (без Војводине, КосМета, Вардарске Македоније и са Санџаком као државом у држави). Храбре и далекосежно ефикасне војне акције аустроугарског каплара из Кумровца су читаве четири године решавале исход комплетног Другог светског рата (ДСР) тако да је један Стаљинград био само предсобље једне Сутјеске, један Лењинград је био ништа друго него само нужник једне Неретве, Курск је био балкон једне Кадињаче, Битка за Берлин из 1945. г. је била само гаража једне Београдске Операције из 1944. г. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Када је стварно рођен Тито?
Личност Јосипа Броза Тита је пре свега са свих страна замагљена и тешко докучива што се тиче фактографске стране његовог животописа. Сам Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања његовог живота што се да објаснити са наше стране хипотетички тројако: Његова истинита биографија је толико политички неморално обојена да би свако аутобиографско изношење правог чињеничног стања о животу и (не)делу овог доживотног председника СФРЈ, самопроглашеног маршала, доушника и директног потказивача Стаљиновог НКВД-а,... била засигурно апсолутно контрапродуктивна у процесу изградње и одржавања култа личности овог типичног балканског диктатора. Сам Броз намерно није желео да распетљава премноге ствари из свог живота, а поготово оне из доба своје тзв. „револуционарне делатности“ преко које се и докопао власти над читавом Југославијом из чисто психолошких разлога како би његова личност била и остала што дуже и што више загонетно-мистична обзиром да овакве личности ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Зашто је за једне херојско, а за друге погрдно име Шиптар?
Ово је тајна која се крије иза имена нашег јужног суседа а због чега је реч Шиптар за једне херојско име, а за друге увреда изненадићете се и сами. Ћиптари (Фото: Јутјуб) Премда постоји спорење око тога колико дуго Срби и Албанци живе једни поред других, нема никаквог спора око тога да је у питању врло дуги временски период. У свести обичног човека никакву улогу не игра да ли је у питању хиљаду година, или милион година, када нам и пуких 200 година колико нас дели од Карађорђа делује као вечност. Упркос томе, упркос чињеници да мислимо да их познајемо јако добро, они су за нас и даље мистерија. Оно што мислимо да знамо ограничено је на наше национално искуство и на наш угао гледања који се махом не поклапа са њиховим, а оно што не знамо (рецимо, где су били и шта су радили пре 11. века) нам даје за право ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Португалски генерал: У Сребреници није било геноцида, права истина је скроз другачија!
Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко, који се деведесетих година, у време ратних дејстава на територији бивше Југославије, налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ (1994-1996), у својим мемоарима „Рат на Балкану“ саопштава своја сазнања и о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. За разлику од измишљотина плаћених „стручњака“, лажних сведока и пропагандиста „невладиних организација“, генерал Мартинс Бранко износи чињенице које су на терену прикупљали компетентни обавештајни органи. Те чињенице су се службено сливале на његов писаћи сто у Загребу, где се налазио штаб Посматрачке мисије УН. Фактима које износи и закључцима које изводи тешко је приговорити по било којем убедљивом основу. У продужетку, наводићемо ставове који се налазе на страницама 201 – 206 његових мемоара. Дакле, да не би било недоумице, на основу свега виђеног и прегледаног, португалски генерал из официрског састава НАТО пакта, Карлос Мартинс Бранко, изјашњава се недвосмислено да се у Сребреници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Пролетерске бригаде 1941. и 1942. године
У част Стаљиновог рођендана, у варошици Рудо 21. децембра 1941. комунисти оснивају Прву пролетерску бригаду. После сукоба са Стаљином, 1948. године, они ће једноставно рећи да је 1. пролетерска бригада основана 22. децембра и од тада ће се тај датум славити као „Дан Југословенске народне армије“. Своју 2. пролетерску бригаду формирају 1. марта 1942. године у Чајничу. Том приликом Тито је, поред осталог, изговорио касније много пута поновљену реченицу: „Ми ћемо пуцати и на рођеног оца ако иде против народа!“[1]   Од свог наредбодавца из Москве међутим, Тито одмах добија критику поводом тих потеза; у депеши од 5. марта 1942. Коминтерна замера Брозу што је дао повода „присталицама енглеске и југословенске владе“ да сумњају како „партизански покрет добија комунистички карактер и да се усмерава ка совјетизацији Југославије“. Била је то тајна која се морала чувати све док се енглеске и југословенске трупе (четници) боре против сила Осовине. Зато „Дјед“ у истој депеши, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Краља Перу на бандеру”
Аутентична фотографија из центра (Теразије) окупираног Београда из 1945. г. (Извор фотографије: http://newsite.uimenaroda.net/cr/ ) Пречанска партизанштина изашла из својих динарских вукојебина од преко Дрине дивља по Београду након окупације града 20. октобра 1944. г. Ијекавски динарци са простора усташке Неовисне Државе Хрватске играју Козарачко коло у сред Србије и обарају са власти легалног и легитимног владара земље коју су окупирали заводећи (не)ред у туђој кући. Пречанска багра ће уместо домаћег краља Петра Другог Карађорђевића на власт у Београду довести странца, родом из кајкавског Загорја, бившег аустроугарског каплара из крвничке 42. домобранске хрватске Вражје дивизије у којој је ратовао 1914.-1915. г. у Западној Србији убијајући србијанске цивиле. Брозова дрскост је за време револуционарно-пучистичког отимања власти за време Другог светског рата ишла чак дотле да је сам себе прогласио за "маршала" 29. новембра 1943. г. на поноћном заседању тзв. (пучистичко-револуционарног) АВНОЈ-а у Јајцу на територији Неовисне Државе Хрватске. Заседање је организовано и одржано под окриљем и заштитом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Paravan
  Ona koju čovek još nije poznao.       Gimnosfista, na Aleksandrovo pitanje koja je životinja najlukavija. Počećemo jedni retoričkim pitanjem: Pitanje No 1. Da li je moguće “u po bela dana” opljačkati juvelirnicu u najprometnijoj ulici velegrada? Odovor: Jeste. To su izvela dva provalnika u Oksfordskoj ulici u Londonu, pre dvadesetak godina. Evo kako. U podnevnoj  pauzi došli su u radničkim odelima, stali ispred zatvorene juvelirnice, postavili iza sebe paravan, isekli otvor na izlogu, pokupili dragulje, i otišli. Paravan je ostao. Poenta je u drskosti, jer se tako nešto ne očekuje. Poznato je da su za vreme rata ilegalci nalazili skloništa u neposrednoj blizini Gestapoa. Pitanje No 2. Da li je moguće usred Evrope, na oči Evropske Unije, da se u zemlji koja je već deceniju kadidat za člana, uvede fašistički poredak, tj da jedna orgnizacija koja se propagira kao politička stranka, eliminiše praktično višepartijski sistem i uspostavi diktaturu jednog čoveka. Odgovor: Jeste. Pitanje No 3. Kakve sve ovo ima veze sa tekućom ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брегзит и српска демократија
Шта год мислили о британској политици – а поготово како се Албион у последња два века односио према Србији, неколико ставки из британског референдума о ЕУ свакако су за поштовање. Прво, када су у британској јавности нарасла критичка становишта о ЕУ, расписан је референдум. Реалан однос снага у политичкој елити Британије био је 3:1 за ЕУ, само је фракција конзервативаца била за Брегзит. Ипак, у Британији се није чекало да се у парламенту накупи 50% евроскептичких посланика. Чим се видело да је нешто од важности спорно, позван је народ да искаже своју вољу. Друго, током кампање у медијима је „за обе стране био обезебеђен релативно равноправан третман на водећим државним телевизијама и довољно простора да изнесу аргументе за свој став“. Када се десило убиство једне евроунионистичке парламентарке, пробриселски медији у Британији то нису искористили да одмах сатанизују све евроскептике као „лудаке“, „екстремисте“ и “фашисте“. Опоненти су остали демократски ривали, не „нацоши“ које ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
(Стратфор, 16. 12. 2014) Прошле недеље допутовао сам у Москву у 16:30, 8. децембра. Постаје мрачно у Москви у то време, а Сунце не свиће до 10 сати пре подне у ово доба године, тзв. црни дани насупрот белим ноћима. За свакога ко је научио да живи близу Екватора ово је узнемирујуће. То је први знак да сте не само у страној земљи, на шта сам ја навикао, већ и у страном окружењу. Ипак, док се возимо ка центру Москве, преко сат времена, саобраћај и радови на путу јесу нешто уобичајено. Москва има три аеродрома, а ми смо дошли са најудаљенијег од центра, Домодедово, који је главни међународни аеродром. У Москви је присутна бесконачна рестаурација и док зауставља саобраћај, указује на то да се просперитет наставља, барем у престоници. Наш домаћин нас је сачекао и брзо смо отишли на посао причајући о догађајима током дана. Он је провео велики део времена у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Virtuelna istorija: Nužnost i slučajnost u političkoj istoriji
Strogo govoreći istorija čovečanstva sastoji se od niza slučajnih događaja, događaja koji nisu morali da se dogode. Ova karakteristika političke istorije očitava se već u prvom istoriografskom delu evropske kulture, Herodotovoj Istoriji, čiji je bukvalni prevod Priče. Ova dezignacija ima za nas dvosruko značenje. Kao prvo, sadržaj knjige ne pretenduje na istinitost, već samo prenosi priče, koje je autor čuo. Herodot je, tako, razlikovao istoriju (u modernom smislu) i istoriografiju, tj. naš uvid u istoriju. Drugo, priče se odnose na nešto što je izuzetno, nestandardno, nešto što je zanimljivo i vredno pažnje. Ono što se odvija po strogim zakonima ne može biti priča, jer se nauka ne bavi akcidencijama. Ove poslednje mogu biti nevažni kurioziteti, sa socijalne tačke gledišta, ali mogu da imaju i odlučujući uticaj na «tok istorije», kakvu je danas shvatamo. S tim uvezi često se postavlja pitanje šta bi bilo da se neka od ovih akcidencija nije desila, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића
Пре тачно месец дана, 14. маја (2015. г.), суд је рехабилитовао Дражу Михаиловића. „Руска реч“ објављује текст који смо опубликовали у последњем броју Недељника, где сада редовно (сваког првог четвртка у месецу) издајемо наш додатак под називом „Р Магазин“. У тексту руски експерти-балканолози говоре о ставу Русије према четничком покрету Драже Михаиловића и његовој рехабилитацији. Фотографија: pogledi.rs Четнички покрет Драже Михајловића у светлу руске науке пише Вјачеслав Чарски, извршни уредник европских редакција RBTH Деценијама је совјетску и руску историјску науку мало интересовао конфликт на територији окупиране Југославије за време Другог светског рата. У совјетском периоду, а затим по инерцији и 90-их година 20. века однос многих руских научника према овом питању био је крајње недвосмислен: Совјетски Савез је спасао свет од нацизма, а његови савезници у Југославији били су Титови партизани који су се херојски борили не само против нацистичког окупатора, него и против колаборациониста и локалних националиста свих боја, међу које ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тајна династије која је владала Србијом више од два века
Немањићи су најпознатија средњовековна српска династија која је владала овим простором више од два века. Име је добила по свом оснивачу Стефану Немањи који је био велики жупан Рашке владар који је ударио темеље стварања моћне српске државе у средњем веку. Велики жупан Стефан (Симеон) Немања (у средини, изнад врата) - оснивач Српске државе и родоначелник династије Немањића, Црква Богородице Љевишке (Фото: slavjan.org.rs)   Династија је дала једанаест владара од којих је последњи био цар Стефан Урош V познат и као Нејаки. Међутим, иако су се сви владари ове династије звали Стефан, ниједноме од њих то заправо није било право име. "Онај који је крунисан" Први који је, свесно или несвесно, започео ову традицију заправо је био Стефан Немања. Владика Николај Велимировић наводи да име Немања, иако библијско, никада пре није било употребљено међу хришћанским Србима, свакако не међу оним угледнијим, принчевима, жупанима и војводама све до доба Стефана Немање. Његово лично име било је Немања ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Да ли су комунисти помагали усташама?
Među prvim zemljama s kojima je Sovjetski Savez uspostavio diplomatske odnose bila je fašistička Italija. Rim i Moskva, iako su im ideologije bile suprotne, jedno vreme imale su istovetan cilj: uništenje evropskog poretka utvrđenog međunarodnim mirovnim ugovorima. U okviru tog cilja poklopio se zajednički interes da je neophodno rasturiti Jugoslaviju kao “veštačku versajsku tvorevinu”. Sprovodeći svoju politiku i preko Kominterne, Staljin je loše procenjivao da mu od fašizma ne preti nikakva opasnost, jer je okrenut protiv zemalja zapadne demokratije. Bio je ubeđen da će se ta dva buržoaska bloka međusobno uništavati i da bi takav njihov odnos pomogao u “izvođenju” svetske revolucije. Zato je sa Italijom najpre došlo do saradnje na organizovanom terorizmu. Boljševici su opravdavali terorističke akcije pojedinaca, tvrdeći da bi ubistva pojedinih predstavnika režima mogla da zaplaše i dezorganizuju državnu vlast. U svojoj politici razbijanja Jugoslavije, Kominterna je podržavala i podsticala nacionalne organizacije i grupe na Balkanu koje su se ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Туђманови „Брионски транскрипти” – Ударити Србе да нестану!
Шта је хрватски председник Фрањо Туђман поручио припадницима војног и државног врха на састанку на Брионима непосредно пред акцију „Олуја”, где је један од учесника био и генерал Анте Готовина: – Чини се да бисмо могли повољну политичку ситуацију у Хрватској, деморализацију у српским редовима, наклоност и људи у Еуропи, једним дијелом у Еуропи, оно што је склоно рјешењу те кризе и у корист Хрватске гдје имамо значи пријатеља Њемачку која нас суздржано подржава и у политичким разговорима, али и у НАТО гдје такођер имају разумијевања за наше погледе. Имамо и наклоност Сједињених Америчких Држава, али до одређене границе, ако ћете господо извршити на професионалан начин, као што сте извршили у западној Славонији у року од неколико дана, то значи молим три, четири дана, максимум осам дана онда можемо рачунати да ћемо и политички, да нећемо политички не само претрпјети штете, него да ћемо политички у том и таквом свијету добити. – ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко је ко међу Србима?
Народна пословица гласи: „Какав народ таква и власт“. Супротно од ове повесне народне изреке избацили бисмо модерну пост-совјетску аксиому управо дијаметрално супротне корелације: „Каква власт такав и народ“. Аксиому као карту на коју игрју „Велики Брат“ и његова сабраћа након пада Берлинског зида новембра 1989. г. – поставиш демо(но)крате на власт у својим каубојским колонијама и решио си проблем до следећег подизања Берлинског зида. У вртлогу ове игре нашла се и Србија како пре тако и након државног удара са улице од 5. октобра 2000. г. Бити уз Мајку Русију или маћеху Европу питање је сада. Приволети се ил „Царству небеском“ ил „Царству земаљском“!? С једне стране фатаморганско европско „златно теле“, с друге стране трајно валидни морални принцип звани „Косовски завет“ и савест пред Русијом која се жртвовала ради Србије тачно пре сто година када је због ње ушла у Велики рат. На жалост, херцегбосанско-монтенегријанерско-прекодринска колонија Република Остатака Србије је ипак ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Ко је окупирао Србију 1944. г.?
Beograd – Pasja groblja žrtava komunizma (mapa)
Када је стварно рођен Тито?
Зашто је за једне херојско, а за друге погрдно име Шиптар?
Португалски генерал: У Сребреници није било геноцида, права истина је скроз другачија!
Пролетерске бригаде 1941. и 1942. године
“Краља Перу на бандеру”
Paravan
Брегзит и српска демократија
Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
Virtuelna istorija: Nužnost i slučajnost u političkoj istoriji
Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића
Тајна династије која је владала Србијом више од два века
Да ли су комунисти помагали усташама?
Туђманови „Брионски транскрипти” – Ударити Србе да нестану!
Србија између српа и чекића
“Српске новине”, бр. 690, фебруар 2016. г.
Ко је ко међу Србима?
Share