Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!

Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак… Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим… против кога врече узурпатори?

Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж!

Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића… ипак… ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања:

“Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично… или је бесмислено?

Зашто ова питалица? Прво, због термина “полемика, полемисање”: нити Лазански, нити други аутори којима се Г. Каргановић с правом супродставио: Они не полемишу! Друго, због термина “питање”: поготово у измишљотини такозваног случаја “Равна Гора” – “Брозовштина” – данас Истина – више није “питaње”! И треће, због тога што “помирење” – не само да није “излечење” – већ је тотална супротност “излечењу”! Јер… пошто је знано да без Вере Православне нема ни Правде ни Правдености… па према томе нема нити Истине – истоветност злочинства данашњих узурптора–диктатора мисли и узурпатора Духа – порука здружених ликвидатора слободе и здравог разума врло је јасна:

Дозвољена је једино – Брозовштина!

Зато нема рехабилитације! Зато нема “дебате”! Али… зато нема нити “помирења” зато јер је лаж да су убиство Равне Горе и Србије наводно убиство некаквог “фашистичког” и некаквог наводног “великосрпског шовинизма”! За све неубијене Срби који се не претварају – не претварају да не примећују да живе Лаж – недвосмислено је да су данашња ликвидација Српског Духа и ликвидација Истине историје итекако повезани: Злочин криминализације није допустио никакву “рехабилитацију” ни током, нити по завршетку Другог светског рата, нити док је криминализација “званично” трајала – и не допушта је нити данас када криминализација и даље траје истом фанатичном диктатуром над слободом мисли: јер зато што траје – зато настављено злочинство криминализације нити данас не допушта никакво “помирење”: мајсторски истренирани ликвидатори Српског Националног Духа, здружени са ликвидаторима слободе и здравог разума, својим данашњим лажима “анатемишу саме себе” у опћенитој паници јер схватају да злочинству њихове криминализације Истина измиче тло под ногама! Зато њихово “анатемисање” и није само против “рехабилитације” као такве и “помирења” као таквог већ пошто њихова данашња диригована медијска диктатура лажи, иако по опробаном али овешталом злочиначком шаблону наставља да дречи против “раскола”, диктатура криминализације схвата да Истина непобитно доказује да су диктатори и њихова оклапина заиста “расколник” Српске Цркве исто као што су “расколник” Српске Историје и Српске Душе! Зато ликвидатори врече јер схватају да се њиховој оклапини “зарађеној” на оперети антифашизма… ближи крај:

Зло траје једино зато што нас је

натерало да не схватамо

да је Зло расколник Истине!

Најочитији доказ је тв разговор Ивице Дачића и Ненада Поповића поводом рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу, назван “Свађа на РТС”! (05/05/15) Г. Дачић биваше толико пргав па чак можда и неурачунљив да разговор уопште не биваше… разговор! Та “свађа” оличује аномалију лажи које је усташоизам Брозовштине завео по завршетку Другог светског рата: тотално неразумевање онога о чему се говори и расправља; тотална искљученост моралности, логике и разумности; тотална немогућност споразумевања… управо:

Тотална злочиначка криминализација мишљења!

Дакако, аномалија потиче из чињенице да се Истина Равне Горе нe може установити без адекватног разоткривања лажи Брозовштине! А баш ту Лаж устврђује Истина “Стрељања историје”: прво: усташоизоидна лаж Брозовштине коју је злочин криминализације прикалемило Поштењу, Православљу, Истини, Србима и Српском Националном Духу; и друго: лаж коју је усташоизоидно зло Брозовшетине прикалемило себи зато да не би изгледало као оно што јесте – да не би изгледало као злочин Зла! Из тога произилази: Прво: невероватност тражења од потомака Брозовог злочина да рехабилитују Истину! И друго: невероватност очекивања некаквог националног јединства Срба… управо “излечења” Срба на бази некаквог “помирења”: Истина се не мири са злочинством! Поврх тога, пошто “Е–Новине” цитирају четничког курира Мајкла Раденковића, у односу на филмског режисера Радоша Бајића: “Тебе је само интересовало како ћеш да искамчиш милион ипо евра од наших људи у Америци”(3) – потомци никоговића Брозовог усташоизоидног злочина криминализације врече лагарије набубане од својих предака–отимача зато јер их итекако “интересира” – похлепа за оклапином диктатуре: срж данашњег опстајања њих самих јесте похлепа за богаћењем – и то сходно шаблону њихових предака: оклапина на рачун оних које је усташоизоидна лаж Брозовштине прогласила некаквим “народним непријатељима”! Баш зато се аномалије насилно заведене лажи – подједнако и код предака и потомака – очитују у “Свађи на РТС–у”:

Такозвани “министар спољних послова” данашње такозване “владе” такозване “Србије”, господин Ивица Дачић, не само да је запенушао већ је потпуно изгубио присебност не дозвољавајући свом саговорнику на тв да изговори и две пуне реченице без огорченог прекидања! Али… схватимо: Није реч о понашању, нити пристојности, па чак нити о разумности или неразумности! Не! Реч је о стварном разлогу Дачићевог запенушаног беса: Колико се уопште могло схватити Дачић је запенушао зато јер сматра да је такозвани НОБ био антифашистички – а да су Дража, Равна Гора, Равногорска Србија, и сви остали осим НОБ–а – били фашисти! Међутим, иако је такорећи немогуће схватити Дачићеву запенушаност – његва фанатична обузетост атифашистичким “праведничарством” НОБ-а, заобишла је једино – Усташтво!?! Како то и зашто то?

Дакле, терористичка групација Брозовштине, чије је “језгро” немачки окупатор довео у Србију из логора учесника Шпанског грађанског рата, којим је окупатор осим Брозовог “језгра” испунио такође и најоданије редове Гестапоа, Специјалне полиције, фолксдојчера… таква терористичка групација Брозовштине која је започела навелико рекламиран “грађански рат” – и то не против окупатора већ – чак и “по британском наређењу” – против Србије која је већ крвавила у рату против Нацизма… та групација наводно није фашизам – него је наводно “антифашизам”! Дакле, терористичка групација Брозовштине чија је рекламирана “револуционарна комунистичка идеологија” била уствари усташка и ватиканска мржња против православних Срба Србије – пошто је усташоизоидно мотивисано искључиво “Уништење Српске буржоазије” – наводно није фашизам него је наводно “антифашизам”! Дакле, бекство терористичке групације Брозовштине након пораза “грађанског рата” у Србији – управо после неуспеха усташког уништења Србије већ на почетку рата – и то бекство у НДХ где се Брозовштина и даље рекламирала да води “грађански рат” и где се камуфлирала иза лажи да води наводно некакву “комунистичку” некакву “револуцију” – а не рат против Нацизма који води Србија и Равна Гора – у НДХ где Брозовштина под идеолошким поглавништвом мржње Усташтва – прогања српско становништво преваспитавајући Србе у “Убице Србије”, и тиме се додворава Ватикану – и Черчилу под ватиканским утицајем – намећући себе као некакав волшебни чимбеник полсератног преживљавања НДХ… наводно ни то није фашизам него је наводно “антифашизам”, иако…

…иако преживљавање НДХ значи наравно преживљавање Усташтва!

Дакле, пошто тек након што је Броз убедио папу да је “хрватски националиста” – а не никакав комуниста – тек тада је Черчил промовисао Броза у “маршала Тита” и од терористе унапредио га у волшебног “ратника” против Нацизма… осудивши том лажју и Србију и Истину и Правду… на “Убиство Србије”! И наводно ни то није фашизам него је наводно “антифашизам”! Дакле, “фашизам” и “антифашизам” какве данас заступа фанатизам Дачићеве запенушаности – своди се на абнормалан закључак:

Фашизам је водити рат против Нацизма!

Да… Лаж Брозовштине је доиста фантасмагорична! Али, у узаврелом крчкању такозваних реакција на рехабилитацију – није наравно у питању Дачић… Напротив: пошто је у питању одбрана оклапине привилегија… управо одбрана отетог – и то отетог лажју набубаном од својих предака криминализације… баш зато су управо чудовишне тврдње појединих аутора фаланге дречања:

Жонглери оперете!

На пример, “…одлука суда о генералу Дражи беспотребна је бесмислица”! Зашто? Зато што су “револуције у принципу легитимне”! Пре свега принципијелно је врло проблематична легитимност “револуција”, а поготово лажне револуције каква је била камуфлажна револуција Брозовштине која не само да није била “комунистичка” већ су Убиство Србије и Равне Горе и криминализација друштва – били фашистички злочин – а не никаква револуција! Па даље, на пример образложење да осим наводне “принципијелне легитимности револуција” – а и зато “што се правни стандарди данашњице, као и модерне категорије људских права, тешко могу ретроактивно примењивати” – а пошто нема образложења зашто се мерила људских права ретроактивно не могу примењивати – приупитајмо аутора ове неумесности – због чега: Да ли зато што су Немци у блиндираном возу убацили у Русију совјетске терористе да униште руску националну револуцију или зато што су Ватикан и Черчил оваплoтили Убиство Србије у модел послератног света?

Е сад… пошто из ова два мађионичарска аматеристичка марифетлука аутор изводи као некакав “историјски” закључак: “У једној фази рата генерал Дража је био колаборациониста, сарађивао је и са Немцима и с Италијанима, и то је неoспорно” – логично је зар не поставити питање: a зашто је “неоспорно”?

“Неоспорно” je, како устрвђује аутор, зато што:

“Многобројни документи говоре о томе”(4)!?!

Дакле… када се повеже дречање фалангиста: Дачићев запенушани бес је фанатички марифетлук да се одбрани усташоизоидност Брозовштине: Дачић је бесан зато што је суд “рехабилитовао” Дражу иако је наводно “неоспорно” да је Дража био “фашиста” и “колаборациониста”, а то је, зар не, неоспорно наводно зато што “многобројни документи говоре о томе”!

Дакле, без обзира на површну једностраност и настраност рехабилитације саме по себи… наведени аутор у нас се утувљује: “У том вакууму и духовној беди наше стварности, антифашизам у Србији не би смео да буде оперетски, а Србија познатија по квислинзима него по антифашистима”!(5)

Oва тврдња, међутим, садржи у себи најпрекриванију истину:

До “вакума” и “духовне беде” “наше стварности” довела је лаж утамањењем Поштења – утамањењем Поштења од стране мржње Брозовистичке усташоидне камариле чији су “антифашизам”, “маршализам” и “рат”… били – “оперетски”!

Баш због те “оперетске” лажи данас je “Србија познатија по квислинзима него по антифашистима” – зато што брозовистички усташоизоидни “оперетски” чимбеници – јесу били квислинзи! Али и зато… што нису били антифашисти!

Међутим, оличење аномалије лажи заведене по завршетку Другог светског рата у реаговању разуларене прес-фаланге на рехабилитацију Дражиног суђења-линча – ипак најбоље илуструје аматерски избор лажног документа од стране једног од наизглед најобавештенијих протагониста данашње диктатуре над јавним изражавањем:

Наиме, наводни “документ” – “разговор генерала Михаиловића са представницима окупаторске команде у селу Дивци 11. новембра 1941.” – наводно устврђује да је генерал Михаиловић био квислинг! И зато, наводећи белешке са тог наводног састанка, већ поменути аутор закључује у односу на рехабилитацију процеса Михаиловића: “Ми покушавамо да фалсификујемо историју и квазисудским путем, а историју треба препустити ипак само историчарима“!(6) Иако је “квазисудски” пре свега био давнашњи судски линч Драже, и то исто толико “квази” колико и оперетски процес рехабилитације, у напису свега дан–два пре или после, критикујући историјски metod “политички” противничког историчара Милослава Самарџића – приписујући му – не–навођење докумената – иако је Самарџић баш у томе врло педантан – исти аутор каже: “Термин ‘барем пет немачких докумената’ захтева детаље, који су то документи? Г. Самарџић их не наводи!” Према томе “бавити се озбиљно овом темом, а користити термин ‘барем пет немачких докумената’, на шта то личи?” Па пошто закључује да се “садашња дебата о прошлости тиче и наше садашњости”, исти поменути аутор Г. Мирослав Лазански, закључује да историју “ипак не можемо препустити само историчарима”, наводно зато “јер је сасвим могуће да се историја јучерашњице придружује политици данашњице”, па зато “делимично морам да ревидирам свој ранији став да ‘историју треба препустити само историчарима’!”(7) Ова дилетатска врдалама значи, да пошто се “садашња дебата о прошлости тиче и наше садашњости” – а тиче се итекако чак и наше будућности – али пошто се од Дачићевог фанатичног запенушења па до понајчешће неартикулисаног фанатичног вречања прес–фаланге – њихова поента своди не само на чињеницу да “дебата” уопште није дебата већ и да икаква дебата уопште не долази у обзир јер је дебата као таква још увек буквално и de facto забрањен “delict” – поента написа се претвара не само у злонамерно аматерство већ у фрапантно настављање усташоизоидности лагања Брозовштине установљене злочиначком криминализацијом друштва и мисли. И баш зато, пошто фаланга данас покушава да по сваку цену пренебегне Истину – по речима Стефана Караогановића у односу на истог Лазанског: ”наводећи да се оригинал овог заплењеног немачког документа, бр. МФ-Т-314 налази у Националном архиву у Вашингтону”, поменути аутор управо настоји да “појача утисак веродостојности” своје тврдње, иако “превод тог документа, извештај немачког обавештајца др Матла” потиче “из нимало неутралног извора” – “из архива ‘Зборника докумената и података НОР-а’, том XIV (документи четничког покрета), књ. 1, стр. 871-878”(8) – што значи не “неутралног” него из апсолутно неверодостојног извора – сходно томе, Лазансково навођење поменутог документа доказује да њему као да уопште није познато фалсификовање докумената у корист усташоизоидне Брозовштине не само од стране Брозових жбира – и то чак и у Националном архиву у Вашингтону – већ и од стране званичних америчких, а поготово званичних британских, па чак и совјетских и немачких обавештајних служби!

Међутим, пошто је фалсификовање докумената добро доказано и знано, избор овог документа од 11. новембра 1941. – наравно када би “дебата” била дебата – захтевао би осим подробне аутентизације веродостјности и поштену историјску анализу:

Прво – након бекства Брозовистичке групације на неокупиране територије НДХ; друго – након неуспелог покушаја антисрпског “грађанског рата” на територији окупиране Србије; и треће – након неуспелог покушаја у којем су кључну улогу Брозових такозваних “дејстава”…

…одиграли фолксдојчери:

…једноставно речено ови чимбеници су непобитан доказ да је фанатизам потомака лажова “Велике преваре Јосип Броз” заиста:

“Tотално и злонамерно неразумевање онога о чему говоре”!

Навођење овог назови “документа”, управо навођење овог злонамерно измишљеног догађаја, па чак и само баратање документима насталим у току фризирања документације не само од Брозових жбира у америчком државном архиву и америчким војним и универзитетским архивама од стране америчких и британских званичника – са циљем рашчишћавање и фризирања докумената да би се обезбедио злочин Убиства Србије “у име народа” модификованог од истинског “у име Бога” – своди се не само на петпарачки злурадо питање шта фали Самарџићевој студиозности – већ напротив доказује петпарачкост потомака Брозовистичке усташоизоидне лажи који – неуко и немоћно… али громогласно – покушавају да скрену забрањену дебату у пропагирање својих наслеђених лажи како би елиминисали претњу Истине њиховој уседелости у похлепу:

Истина Стрељања историје”:

Зашто би Дража и Србија уопште тражили сарадњу са окупатором,

и то преко неупоузданих највероватније фолксдојчерских жбира

након што су Брозову терористичку камарилу

избацили из окупиране Србије у неокупирану НДХ?

Зашто би Дража и Србија уопште тражили сарадњу са окупатором,

када су се за разлику од брозовистичке оперете,

жртвовали у рату против Нацизма?

Утук:

Оперетском антифашизму

Истина Стрељања историје

забила је Глогов колац!

Хвала Богу.

Амин

Часлав М. Дамјановић

Ravnogorskivenac.com

_________

(1) “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”, Стефан Каргановић, 06/27/15)

(2) “Око чега полемише Мирослав Лазански”, Стефан Каргановић, 05/23/15)

(3) “Vreme hijena: Novo e-suđenje, Radoš Bajić hoće pare“, Petar Luković, E-Novine, 02/05/15 – 13:15)

(4) “Дража, у име народа”, Мирослав Лазански, Политика, 05/26/15, 00:39)

(5) “Дража, у име народа”, Мирослав Лазански, Политика, 05/26/15, 00:39)

(6) „Дража, у име народа“, Мирослав Лазански, Политика, 05/17/15)

(7) “Carstvo istorijske zbrke”, Miroslav Lazanski, Politika, 05/28/15, 20:32)

(8) “Око чега полемише Мирослав Лазански”, Стефан Каргановић, Новинар.де, 05/23/15)

Josip Broz Tito photo

Photo by Brenda Annerl
СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
Током 1942. године по списковима које су им дали комунисти Немци су у Такову ухапсили и потом убили “300 присталица Драже Михаиловића“. Како је ово било опште познато, неки од тих комуниста су касније, 1949, морали да се изведу пред суд, али казне су биле благе. ПИШЕ: Горан ДАВИДОВИЋ *** 1941: Активне оружане акције од стране комуниста нису предлагане ни разматране у првим месецима окупације Југославије, јер је КПЈ заузимала пасиван став према Немачкој. По извештајима припадника ЈНП “Збор”из Чачка (Покрет Димитрија Љотића), из јуна 1941. године, истиче се да су комунисти једино друштво немачким војницима у граду, тако да су били у могућности да рад својих идеолошких противника пријављују немачким властима. (Међуопштински историјски архив Чачак (МИАЧ), Збирка ЈНП “Збор”, К-1, бр.17.) Чачански комунисти били су у вези са окупаторским војницима, са којима су по директиви требало да остварују контакте и да са њима разговарају “о расположењу у немачкој војсци и свему.” по изјавама самих ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Руски академик и историчар Јелена Гускова оцењује да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, није имао премца међу концентрационим логорима у Другом светском рату. Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова. „Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервјуу агенцији Срна. Оне који су изгубили свест и који су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Гускова верује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа. Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића
Пре тачно месец дана, 14. маја (2015. г.), суд је рехабилитовао Дражу Михаиловића. „Руска реч“ објављује текст који смо опубликовали у последњем броју Недељника, где сада редовно (сваког првог четвртка у месецу) издајемо наш додатак под називом „Р Магазин“. У тексту руски експерти-балканолози говоре о ставу Русије према четничком покрету Драже Михаиловића и његовој рехабилитацији. Фотографија: pogledi.rs Четнички покрет Драже Михајловића у светлу руске науке пише Вјачеслав Чарски, извршни уредник европских редакција RBTH Деценијама је совјетску и руску историјску науку мало интересовао конфликт на територији окупиране Југославије за време Другог светског рата. У совјетском периоду, а затим по инерцији и 90-их година 20. века однос многих руских научника према овом питању био је крајње недвосмислен: Совјетски Савез је спасао свет од нацизма, а његови савезници у Југославији били су Титови партизани који су се херојски борили не само против нацистичког окупатора, него и против колаборациониста и локалних националиста свих боја, међу које ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Да се из једног тоталитаристичког политичког система ипак не може прећи у демократски (тј. анти-тоталитаристички) политички систем без класичне револуције и грађанског рата који је пратећа појава свих правих револуција управо нам ових дана пред још једне одлучујуће (повесне) изборе априла месеца 2016. г. потврђују страначки лидери „демократске“ провенијенције кријући се иза иконе „првог послератног демократског премијера Србије“ (нпр., франфкуртске вести онлајн од 12. марта 2015. г.), „нашег највећег сина демократије“, „српског Кенедија“ – Др. Зорана Ђинђића (1952. г.−2003. г.), једног од Др. у плејади „домаћих“ (тј., пречанских) лидера политичких странака, стојећи тако раме уз раме са својим херцегбосанским земљаком Др. Војиславом Шешељем.[1] Да се у свим тоталитаристичко-једноумним политичким системима мора имати непогрешиви страначко-национални лидер – „највећи син свих наших народа и народности“ – коме се ц(иј)ела нација клања (и носи штафете), а који је наравно под „Законом о заштити лика и дјела“ уверили смо се такође свих протеклих дванаест година ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Стварање нове прошлости Косова и Метохије
Не ишчуђавајмо се и не потцењујмо безумље. Истина је „само једна од опција које се боре на тржишту”. Задатак арбанашке окупационе структуре и њених западних ментора само личи на немогућу мисију: избрисати једино што постоји (српска културна и сакрална баштина) и исконструисати уназад оно што никад није постојало (албанско културно наслеђе на Косову и Метохији). Кад се све претвори у карикатуру, нормалност више није нормална. Ево како је то покушано у публикацији ArchaeologicalGuide of Kosovo. Затирање свега српског на Косову и Метохији постало је редовна пракса, обична вест. Из штампе су познати примери уништавања савремених гробаља, паљења цркава, покушаја бруталног прекрајања историјских чињеница. Међутим, Албанци на Косову целој тој ствари приступају много темељније. Судећи по публикацији Archaeological Guide of Kosovo из 2012. године, на делу је и потпуно брисање постојања српске средњовековне државе и српске баштине на Косову и Метохији. У тој публикацији приметно недостају ствари уобичајене у било којем стручном ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
"Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uzase predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom... Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere... Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочином против геноцида
Након избора новог председника САД мултимилијардера Доналда Трампа хрватска страна поново захуктава хрватско-српске односе плашећи се просрпске политике новоизабраног председника. Наравно, у оваквим и сличним околностима постоји неписано златно правило борбе против непријатељске стране, а које гласи - напад је најбоља одбрана. Стога одређене националистичке структуре у Липој њиној заговарају покретање нове (ревизионистичке) тужбе проив Србије за наводно изазивање рата против Хрватске 1991. г. као и њену окупацију и почињен геноцид на њеној територији иако је то питање пре неколико година, бар засада, званично решено од стране надлежних међународних органа на штету Хрватске. У доњем тексту би да се потсетимо на тај повесни догађај и дамо неке наше примедбе и оцене истог обзиром да се овде у суштини ради, или би бар тако требало да буде, о пребијању повесних рачуна Хрвата и Срба. Повампирена усташија у Туђмановој обновљеној ендехазији 1990.-их г. Међународни суд правде у Хагу (основан 1899. г.) је само неколико ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata, 2892 žena domaćica, jer su im muževi bili četnici, 72 novinara, 857 trgovaca, kafedžija, 345 učitelja, 77 glumaca i umetnika!!!. Još pre početka Drugog svetskog rata, bezbožni komunisti su kovali planove o kasapljenju Kraljevine Jugoslavije i srbskoga naroda. Komunistička partija Jugoslavije je na svojim prvim kongresima otvoreno zauzela stav da treba srušiti Kraljevinu Jugoslaviju kao „tamnicu“ jugoslovenskih naroda. Komunisti su na čuvenom komunističkom kongresu u Drezdenu decidirano odlučili i naveli Srbske Zemlje koje su, posle raspada Kraljevine Jugoslavije i izvođenja njihove revolucije, trebale da postanu države. Na tom kongresu, nažalost, Srbija nije bila pomenuta kao buduća država. Dokumenta pokazuju da je Broz već na zasednju Avnoja 1943. kreirao granice republika nove Jugoslavije, samo je Srbiju ostavio nedefinisanu. To je značilo, da Srbija može da bude samo onolika koliko preostane kad se svi ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Комунизам у Србији
Имам утисак да је немогуће описати размере злочина с краја Другог светског рата. Овим чланком покушаћу да дочарам атмосферу која је тада владала Комунистичка окупација била је тако сурова, да је владало опште убеђење о немогућности њеног опстанка. Комунисти су само јавно говорили о ослобођењу, док су између себе и они користили прави термин – окупација. Десет дана по уласку у Београд, Ј. Б. Тито је на седници Политбироа рекао: Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали.142 У одушевљењу што су се дочепали главног града, комунисти су се тешко обуздавали и у јавним наступима. “Србији није довољно пуштено крви“, рекао је Милован Ђилас у првој изјави из “ослобођеног“ Београда. “Србија нема чему да се нада. За њу неће бити милости“, рекао је Ј. Б. Тито у говору на Бањици новембра месеца. Прва изјава “полудивљег“ Слободана Пенезића Крцуна, како га назива писац књиге “На страшном суду“ др Радоје Вукчевић, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Од рехабилитације ка деидеологизацији
Да ли је Стаљин био „колаборациониста“ зато што је потписао пакт са Хитлером 1939. године? Да ли је то била влада Велике Британије зато што је потписала Минхенски споразум са нацистичком Немачком претходне године? Позитиван одговор на ова питања тешко да ће се чути из уста оних који годинама и деценијама на просторима бивше Југославије сатанизују кнеза Павла Карађорђевића и владу Цветковић-Мачек за приступање Тројном пакту 25. марта 1941, или генерала Драгољуба Михаиловића за, наводне, локалне споразуме са нацифашистичким окупационим снагама током Другог светског рата. Две велесиле тог времена су биле приморане да склапају споразуме са једном још јачом војном силом, или да би купиле време, или у нереалној нади да ће некако „умилостивити“ гладну звер. Али вишеструко одликовани српски официр који, са шаком слабо наоружаних официра и војника, није прихватио капитулацију док су и СССР и локални комунисти још увек били званично у добрим односима са Хитлером (а и Павелићем[i]) ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Краља Перу на бандеру”
Аутентична фотографија из центра (Теразије) окупираног Београда из 1945. г. (Извор фотографије: http://newsite.uimenaroda.net/cr/ ) Пречанска партизанштина изашла из својих динарских вукојебина од преко Дрине дивља по Београду након окупације града 20. октобра 1944. г. Ијекавски динарци са простора усташке Неовисне Државе Хрватске играју Козарачко коло у сред Србије и обарају са власти легалног и легитимног владара земље коју су окупирали заводећи (не)ред у туђој кући. Пречанска багра ће уместо домаћег краља Петра Другог Карађорђевића на власт у Београду довести странца, родом из кајкавског Загорја, бившег аустроугарског каплара из крвничке 42. домобранске хрватске Вражје дивизије у којој је ратовао 1914.-1915. г. у Западној Србији убијајући србијанске цивиле. Брозова дрскост је за време револуционарно-пучистичког отимања власти за време Другог светског рата ишла чак дотле да је сам себе прогласио за "маршала" 29. новембра 1943. г. на поноћном заседању тзв. (пучистичко-револуционарног) АВНОЈ-а у Јајцу на територији Неовисне Државе Хрватске. Заседање је организовано и одржано под окриљем и заштитом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Некажњено убијање српског народа
Душан Марић: НИКО КАО СРБИ ДАНАС НЕ РАЗУМЕ ФРАНЦУЗЕ By РЕПОРТЕР on 14. новембар 2015. ИСЛАМСКИ, АЛИ И ФРАНЦУСКИ, АМЕРИЧКИ, НЕМАЧКИ, ЕНГЛЕСКИ…. ТЕРОРИСТИ ВЕЋ 25 ГОДИНА НЕКАЖЊЕНО УБИЈАЈУ СРПСКИ НАРОД Пише: Душан Марић Нико Французе овог 14. новембра 2015. године не разуме боље од Срба. Јер оно што су Французи од терориста доживели 13. новембра Срби од терориста доживљавају већ 25 година. Французи су с времена на време жртве исламских терориста. Срби су дуже од две деценије жртва исламских и француских терориста. Удружених са терористима из САД, Немачке, Енглеске, Холандије, Италије, Канаде, Белгије, Канаде, Аустралије…. Исламски терористи који данас, 2015. године, по Блиском истоку одсецају главе невиним људима су још 1994. године на Црном врху између Теслића и Тешња ритуално одсецали главе заробљеним српским војницима. У јесен 1995. и пролеће 1996. године Републици Српској испоручено је неколико десетина обезглављених тела припадника ВРС из Србца, Прњавора и других делова БиХ који су у јесен 1995. године ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титоизам и патриотизам:  За кога су се борили Брозови партизани?
Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистилког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892.−1980. г.) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су југословенски партизани једини водили ту борбу. Међутим, уколико се курталишемо пропагандистичке титоистичке „хисторије“ и повест Другог светског рата на простору Југославије (1941.−1945. г.) сагледамо кроз призму научне и праве историографије долазимо до следећег чињеничног стања које бисмо укратко изнели у доњим редовима. Партизански покрет Комунистичке партије Југославије (КПЈ) под руководством њеног генералног секретара Јосипа Броза Тита се начелно борио за избацивање страних окупаторских формација из Југославије, али ова словом прокламована борба није била главни ратни циљ овог покрета већ само успутно средство за реализацију основног политичког циља КПЈ, а то је било преузимање политичке власти над читавом Југославијом путем оружано-револуционарне борбе како би се касније у послератном периоду остварио ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Jугославија је била лажни рај
Мит каже да је Југославија била раднички рај, у којем су сви имали посао и плату, бесплатне станове, добро живели. Индустрија је у њој цветала. Југославија је извозила, градила фабрике, болнице, школе, ауто-путеве и пруге. Сви су били средња класа. Дуговали смо мало, били поштовани у свету, имали веома јаку армију. А онда су, као по команди, на власт дошли националисти, заратили, у приватизацијама опљачкали државну имовину и данас се живи у јаду либералног капитализма. Међутим, ако се погледају бројке, макар за ударне тезе митова, долази се до значајно другачије слике коју је недавно обелоданио економиста др Горан Николић у анализи мита о „златним седамдесетим“ у СФРЈ. Први мит је о високој запослености. Пре свега, та ниска стопа незапослености је врхунац између 1968. и 1973. године, а управо тада је Тито отворио границе испрва за пола милиона, а онда и за још милион „гастарбајтера“. И управо је за толико и пао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Пролетерске бригаде 1941. и 1942. године
У част Стаљиновог рођендана, у варошици Рудо 21. децембра 1941. комунисти оснивају Прву пролетерску бригаду. После сукоба са Стаљином, 1948. године, они ће једноставно рећи да је 1. пролетерска бригада основана 22. децембра и од тада ће се тај датум славити као „Дан Југословенске народне армије“. Своју 2. пролетерску бригаду формирају 1. марта 1942. године у Чајничу. Том приликом Тито је, поред осталог, изговорио касније много пута поновљену реченицу: „Ми ћемо пуцати и на рођеног оца ако иде против народа!“[1]   Од свог наредбодавца из Москве међутим, Тито одмах добија критику поводом тих потеза; у депеши од 5. марта 1942. Коминтерна замера Брозу што је дао повода „присталицама енглеске и југословенске владе“ да сумњају како „партизански покрет добија комунистички карактер и да се усмерава ка совјетизацији Југославије“. Била је то тајна која се морала чувати све док се енглеске и југословенске трупе (четници) боре против сила Осовине. Зато „Дјед“ у истој депеши, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Када је стварно рођен Тито?
Личност Јосипа Броза Тита је пре свега са свих страна замагљена и тешко докучива што се тиче фактографске стране његовог животописа. Сам Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања његовог живота што се да објаснити са наше стране хипотетички тројако: Његова истинита биографија је толико политички неморално обојена да би свако аутобиографско изношење правог чињеничног стања о животу и (не)делу овог доживотног председника СФРЈ, самопроглашеног маршала, доушника и директног потказивача Стаљиновог НКВД-а,... била засигурно апсолутно контрапродуктивна у процесу изградње и одржавања култа личности овог типичног балканског диктатора. Сам Броз намерно није желео да распетљава премноге ствари из свог живота, а поготово оне из доба своје тзв. „револуционарне делатности“ преко које се и докопао власти над читавом Југославијом из чисто психолошких разлога како би његова личност била и остала што дуже и што више загонетно-мистична обзиром да овакве личности ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
Мирјана Деспот Након више најављених, али још нереализованих пројеката других аутора, напокон је завршено прво филмско остварење о ужасима усташког концентрационог логора Јасеновац, јер ће се прича о старцу Вукашину и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро појавити у биоскопима, највјероватније у јануару 2016. године! Ради се о филму заснованом на стварном догађају, у којем је злочинац Жиле Фригановић, према властитом признању, опкладе ради, за неколико сати заклао 1.100 несрећних Срба, а затим и старца Вукашина, чији га је недокучиви мир, а посебно ријечи: „Само ти, дијете, ради свој посао“, ненадано спријечио да настави с клањем. До тада, кољач је уживао у злочинима. На овај играни филм српска јавност чека 70 година, а вјерује се да ће изазвати интензивне реакције и да ће, како за Пресс каже творац филма Милан Зарић, „папи барем кољена клецати“! Зарић истиче да би неприказивање овог играног филма у Републици Српској било равно злочину. Снимање је недавно завршено у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Кочини Кочићи
Пре једно добрих десет година, један мој познаник, у необавезном разговору саопшти крајње уверљиво, да је једини чист и поштен комуниста човек или човек комуниста друг Коча Поповић, наш Србин човек, из богате буржујске београдске фамилије. “Замисли он је народу поклонио сву своју имовину“. Нисам посебно улазила у расправу. А све из жеље да не заподевам кавгу, тако својствену нама. А и да избегнем да другима у друштву буде непријатно. Овај разговор сам послала у мождану фиоку и оног, последњег пута када се славило ослобађање (читај окупирање српске нам престонице. Бомбардоване око педесет пута у историји) 1944 године. Тог дана, јунак нашег доба са почетка текста, добио је и своју улицу у родном му Београду. Улица Загребачка преименована је. Сада се сетих, како је том приликом, млади јуловски стрелац који је некада фурао имиџ Ернеста Геваре, познатијег као Че, изјавио да Коча јесте грешио али нико није безгрешан (чак и ако је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Београд – Усвајањем амандамана на Устав СФРЈ почело је распарчавање Југославије и одвајање окупираних територија од Србије, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! 26. децембра 1968. године у Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је још крајем 1946. године “поклонио” окупиране територије, као и све друге територије са већинским албанским становништвом Албанији и Енвер Хоџи! Тито је, када је о окупираним територијама реч, Асошијетед пресу рекао следеће: “Уколико комунисти дођу на власт у Албанији оно може бити под ингеренцијом Тиране“. Албански шеф државе Енвер Хоџа је увек истицао да му је маршал Тито крајем јуна 1946. године “лично обећао” да ће окупиране територије бити у саставу Албаније, као ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића
In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Стварање нове прошлости Косова и Метохије
Водич за будуће средњошколце у европској Србији: Занимање и опис радног места
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
Злочином против геноцида
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Комунизам у Србији
Од рехабилитације ка деидеологизацији
“Краља Перу на бандеру”
Некажњено убијање српског народа
Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
Jугославија је била лажни рај
Пролетерске бригаде 1941. и 1942. године
Када је стварно рођен Тито?
Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
Кочини Кочићи
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Share
  • ГЛАСНИК ОВСИШТА: Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!