Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!

Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак… Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим… против кога врече узурпатори?

Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж!

Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића… ипак… ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања:

“Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично… или је бесмислено?

Зашто ова питалица? Прво, због термина “полемика, полемисање”: нити Лазански, нити други аутори којима се Г. Каргановић с правом супродставио: Они не полемишу! Друго, због термина “питање”: поготово у измишљотини такозваног случаја “Равна Гора” – “Брозовштина” – данас Истина – више није “питaње”! И треће, због тога што “помирење” – не само да није “излечење” – већ је тотална супротност “излечењу”! Јер… пошто је знано да без Вере Православне нема ни Правде ни Правдености… па према томе нема нити Истине – истоветност злочинства данашњих узурптора–диктатора мисли и узурпатора Духа – порука здружених ликвидатора слободе и здравог разума врло је јасна:

Дозвољена је једино – Брозовштина!

Зато нема рехабилитације! Зато нема “дебате”! Али… зато нема нити “помирења” зато јер је лаж да су убиство Равне Горе и Србије наводно убиство некаквог “фашистичког” и некаквог наводног “великосрпског шовинизма”! За све неубијене Срби који се не претварају – не претварају да не примећују да живе Лаж – недвосмислено је да су данашња ликвидација Српског Духа и ликвидација Истине историје итекако повезани: Злочин криминализације није допустио никакву “рехабилитацију” ни током, нити по завршетку Другог светског рата, нити док је криминализација “званично” трајала – и не допушта је нити данас када криминализација и даље траје истом фанатичном диктатуром над слободом мисли: јер зато што траје – зато настављено злочинство криминализације нити данас не допушта никакво “помирење”: мајсторски истренирани ликвидатори Српског Националног Духа, здружени са ликвидаторима слободе и здравог разума, својим данашњим лажима “анатемишу саме себе” у опћенитој паници јер схватају да злочинству њихове криминализације Истина измиче тло под ногама! Зато њихово “анатемисање” и није само против “рехабилитације” као такве и “помирења” као таквог већ пошто њихова данашња диригована медијска диктатура лажи, иако по опробаном али овешталом злочиначком шаблону наставља да дречи против “раскола”, диктатура криминализације схвата да Истина непобитно доказује да су диктатори и њихова оклапина заиста “расколник” Српске Цркве исто као што су “расколник” Српске Историје и Српске Душе! Зато ликвидатори врече јер схватају да се њиховој оклапини “зарађеној” на оперети антифашизма… ближи крај:

Зло траје једино зато што нас је

натерало да не схватамо

да је Зло расколник Истине!

Најочитији доказ је тв разговор Ивице Дачића и Ненада Поповића поводом рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу, назван “Свађа на РТС”! (05/05/15) Г. Дачић биваше толико пргав па чак можда и неурачунљив да разговор уопште не биваше… разговор! Та “свађа” оличује аномалију лажи које је усташоизам Брозовштине завео по завршетку Другог светског рата: тотално неразумевање онога о чему се говори и расправља; тотална искљученост моралности, логике и разумности; тотална немогућност споразумевања… управо:

Тотална злочиначка криминализација мишљења!

Дакако, аномалија потиче из чињенице да се Истина Равне Горе нe може установити без адекватног разоткривања лажи Брозовштине! А баш ту Лаж устврђује Истина “Стрељања историје”: прво: усташоизоидна лаж Брозовштине коју је злочин криминализације прикалемило Поштењу, Православљу, Истини, Србима и Српском Националном Духу; и друго: лаж коју је усташоизоидно зло Брозовшетине прикалемило себи зато да не би изгледало као оно што јесте – да не би изгледало као злочин Зла! Из тога произилази: Прво: невероватност тражења од потомака Брозовог злочина да рехабилитују Истину! И друго: невероватност очекивања некаквог националног јединства Срба… управо “излечења” Срба на бази некаквог “помирења”: Истина се не мири са злочинством! Поврх тога, пошто “Е–Новине” цитирају четничког курира Мајкла Раденковића, у односу на филмског режисера Радоша Бајића: “Тебе је само интересовало како ћеш да искамчиш милион ипо евра од наших људи у Америци”(3) – потомци никоговића Брозовог усташоизоидног злочина криминализације врече лагарије набубане од својих предака–отимача зато јер их итекако “интересира” – похлепа за оклапином диктатуре: срж данашњег опстајања њих самих јесте похлепа за богаћењем – и то сходно шаблону њихових предака: оклапина на рачун оних које је усташоизоидна лаж Брозовштине прогласила некаквим “народним непријатељима”! Баш зато се аномалије насилно заведене лажи – подједнако и код предака и потомака – очитују у “Свађи на РТС–у”:

Такозвани “министар спољних послова” данашње такозване “владе” такозване “Србије”, господин Ивица Дачић, не само да је запенушао већ је потпуно изгубио присебност не дозвољавајући свом саговорнику на тв да изговори и две пуне реченице без огорченог прекидања! Али… схватимо: Није реч о понашању, нити пристојности, па чак нити о разумности или неразумности! Не! Реч је о стварном разлогу Дачићевог запенушаног беса: Колико се уопште могло схватити Дачић је запенушао зато јер сматра да је такозвани НОБ био антифашистички – а да су Дража, Равна Гора, Равногорска Србија, и сви остали осим НОБ–а – били фашисти! Међутим, иако је такорећи немогуће схватити Дачићеву запенушаност – његва фанатична обузетост атифашистичким “праведничарством” НОБ-а, заобишла је једино – Усташтво!?! Како то и зашто то?

Дакле, терористичка групација Брозовштине, чије је “језгро” немачки окупатор довео у Србију из логора учесника Шпанског грађанског рата, којим је окупатор осим Брозовог “језгра” испунио такође и најоданије редове Гестапоа, Специјалне полиције, фолксдојчера… таква терористичка групација Брозовштине која је започела навелико рекламиран “грађански рат” – и то не против окупатора већ – чак и “по британском наређењу” – против Србије која је већ крвавила у рату против Нацизма… та групација наводно није фашизам – него је наводно “антифашизам”! Дакле, терористичка групација Брозовштине чија је рекламирана “револуционарна комунистичка идеологија” била уствари усташка и ватиканска мржња против православних Срба Србије – пошто је усташоизоидно мотивисано искључиво “Уништење Српске буржоазије” – наводно није фашизам него је наводно “антифашизам”! Дакле, бекство терористичке групације Брозовштине након пораза “грађанског рата” у Србији – управо после неуспеха усташког уништења Србије већ на почетку рата – и то бекство у НДХ где се Брозовштина и даље рекламирала да води “грађански рат” и где се камуфлирала иза лажи да води наводно некакву “комунистичку” некакву “револуцију” – а не рат против Нацизма који води Србија и Равна Гора – у НДХ где Брозовштина под идеолошким поглавништвом мржње Усташтва – прогања српско становништво преваспитавајући Србе у “Убице Србије”, и тиме се додворава Ватикану – и Черчилу под ватиканским утицајем – намећући себе као некакав волшебни чимбеник полсератног преживљавања НДХ… наводно ни то није фашизам него је наводно “антифашизам”, иако…

…иако преживљавање НДХ значи наравно преживљавање Усташтва!

Дакле, пошто тек након што је Броз убедио папу да је “хрватски националиста” – а не никакав комуниста – тек тада је Черчил промовисао Броза у “маршала Тита” и од терористе унапредио га у волшебног “ратника” против Нацизма… осудивши том лажју и Србију и Истину и Правду… на “Убиство Србије”! И наводно ни то није фашизам него је наводно “антифашизам”! Дакле, “фашизам” и “антифашизам” какве данас заступа фанатизам Дачићеве запенушаности – своди се на абнормалан закључак:

Фашизам је водити рат против Нацизма!

Да… Лаж Брозовштине је доиста фантасмагорична! Али, у узаврелом крчкању такозваних реакција на рехабилитацију – није наравно у питању Дачић… Напротив: пошто је у питању одбрана оклапине привилегија… управо одбрана отетог – и то отетог лажју набубаном од својих предака криминализације… баш зато су управо чудовишне тврдње појединих аутора фаланге дречања:

Жонглери оперете!

На пример, “…одлука суда о генералу Дражи беспотребна је бесмислица”! Зашто? Зато што су “револуције у принципу легитимне”! Пре свега принципијелно је врло проблематична легитимност “револуција”, а поготово лажне револуције каква је била камуфлажна револуција Брозовштине која не само да није била “комунистичка” већ су Убиство Србије и Равне Горе и криминализација друштва – били фашистички злочин – а не никаква револуција! Па даље, на пример образложење да осим наводне “принципијелне легитимности револуција” – а и зато “што се правни стандарди данашњице, као и модерне категорије људских права, тешко могу ретроактивно примењивати” – а пошто нема образложења зашто се мерила људских права ретроактивно не могу примењивати – приупитајмо аутора ове неумесности – због чега: Да ли зато што су Немци у блиндираном возу убацили у Русију совјетске терористе да униште руску националну револуцију или зато што су Ватикан и Черчил оваплoтили Убиство Србије у модел послератног света?

Е сад… пошто из ова два мађионичарска аматеристичка марифетлука аутор изводи као некакав “историјски” закључак: “У једној фази рата генерал Дража је био колаборациониста, сарађивао је и са Немцима и с Италијанима, и то је неoспорно” – логично је зар не поставити питање: a зашто је “неоспорно”?

“Неоспорно” je, како устрвђује аутор, зато што:

“Многобројни документи говоре о томе”(4)!?!

Дакле… када се повеже дречање фалангиста: Дачићев запенушани бес је фанатички марифетлук да се одбрани усташоизоидност Брозовштине: Дачић је бесан зато што је суд “рехабилитовао” Дражу иако је наводно “неоспорно” да је Дража био “фашиста” и “колаборациониста”, а то је, зар не, неоспорно наводно зато што “многобројни документи говоре о томе”!

Дакле, без обзира на површну једностраност и настраност рехабилитације саме по себи… наведени аутор у нас се утувљује: “У том вакууму и духовној беди наше стварности, антифашизам у Србији не би смео да буде оперетски, а Србија познатија по квислинзима него по антифашистима”!(5)

Oва тврдња, међутим, садржи у себи најпрекриванију истину:

До “вакума” и “духовне беде” “наше стварности” довела је лаж утамањењем Поштења – утамањењем Поштења од стране мржње Брозовистичке усташоидне камариле чији су “антифашизам”, “маршализам” и “рат”… били – “оперетски”!

Баш због те “оперетске” лажи данас je “Србија познатија по квислинзима него по антифашистима” – зато што брозовистички усташоизоидни “оперетски” чимбеници – јесу били квислинзи! Али и зато… што нису били антифашисти!

Међутим, оличење аномалије лажи заведене по завршетку Другог светског рата у реаговању разуларене прес-фаланге на рехабилитацију Дражиног суђења-линча – ипак најбоље илуструје аматерски избор лажног документа од стране једног од наизглед најобавештенијих протагониста данашње диктатуре над јавним изражавањем:

Наиме, наводни “документ” – “разговор генерала Михаиловића са представницима окупаторске команде у селу Дивци 11. новембра 1941.” – наводно устврђује да је генерал Михаиловић био квислинг! И зато, наводећи белешке са тог наводног састанка, већ поменути аутор закључује у односу на рехабилитацију процеса Михаиловића: “Ми покушавамо да фалсификујемо историју и квазисудским путем, а историју треба препустити ипак само историчарима“!(6) Иако је “квазисудски” пре свега био давнашњи судски линч Драже, и то исто толико “квази” колико и оперетски процес рехабилитације, у напису свега дан–два пре или после, критикујући историјски metod “политички” противничког историчара Милослава Самарџића – приписујући му – не–навођење докумената – иако је Самарџић баш у томе врло педантан – исти аутор каже: “Термин ‘барем пет немачких докумената’ захтева детаље, који су то документи? Г. Самарџић их не наводи!” Према томе “бавити се озбиљно овом темом, а користити термин ‘барем пет немачких докумената’, на шта то личи?” Па пошто закључује да се “садашња дебата о прошлости тиче и наше садашњости”, исти поменути аутор Г. Мирослав Лазански, закључује да историју “ипак не можемо препустити само историчарима”, наводно зато “јер је сасвим могуће да се историја јучерашњице придружује политици данашњице”, па зато “делимично морам да ревидирам свој ранији став да ‘историју треба препустити само историчарима’!”(7) Ова дилетатска врдалама значи, да пошто се “садашња дебата о прошлости тиче и наше садашњости” – а тиче се итекако чак и наше будућности – али пошто се од Дачићевог фанатичног запенушења па до понајчешће неартикулисаног фанатичног вречања прес–фаланге – њихова поента своди не само на чињеницу да “дебата” уопште није дебата већ и да икаква дебата уопште не долази у обзир јер је дебата као таква још увек буквално и de facto забрањен “delict” – поента написа се претвара не само у злонамерно аматерство већ у фрапантно настављање усташоизоидности лагања Брозовштине установљене злочиначком криминализацијом друштва и мисли. И баш зато, пошто фаланга данас покушава да по сваку цену пренебегне Истину – по речима Стефана Караогановића у односу на истог Лазанског: ”наводећи да се оригинал овог заплењеног немачког документа, бр. МФ-Т-314 налази у Националном архиву у Вашингтону”, поменути аутор управо настоји да “појача утисак веродостојности” своје тврдње, иако “превод тог документа, извештај немачког обавештајца др Матла” потиче “из нимало неутралног извора” – “из архива ‘Зборника докумената и података НОР-а’, том XIV (документи четничког покрета), књ. 1, стр. 871-878”(8) – што значи не “неутралног” него из апсолутно неверодостојног извора – сходно томе, Лазансково навођење поменутог документа доказује да њему као да уопште није познато фалсификовање докумената у корист усташоизоидне Брозовштине не само од стране Брозових жбира – и то чак и у Националном архиву у Вашингтону – већ и од стране званичних америчких, а поготово званичних британских, па чак и совјетских и немачких обавештајних служби!

Међутим, пошто је фалсификовање докумената добро доказано и знано, избор овог документа од 11. новембра 1941. – наравно када би “дебата” била дебата – захтевао би осим подробне аутентизације веродостјности и поштену историјску анализу:

Прво – након бекства Брозовистичке групације на неокупиране територије НДХ; друго – након неуспелог покушаја антисрпског “грађанског рата” на територији окупиране Србије; и треће – након неуспелог покушаја у којем су кључну улогу Брозових такозваних “дејстава”…

…одиграли фолксдојчери:

…једноставно речено ови чимбеници су непобитан доказ да је фанатизам потомака лажова “Велике преваре Јосип Броз” заиста:

“Tотално и злонамерно неразумевање онога о чему говоре”!

Навођење овог назови “документа”, управо навођење овог злонамерно измишљеног догађаја, па чак и само баратање документима насталим у току фризирања документације не само од Брозових жбира у америчком државном архиву и америчким војним и универзитетским архивама од стране америчких и британских званичника – са циљем рашчишћавање и фризирања докумената да би се обезбедио злочин Убиства Србије “у име народа” модификованог од истинског “у име Бога” – своди се не само на петпарачки злурадо питање шта фали Самарџићевој студиозности – већ напротив доказује петпарачкост потомака Брозовистичке усташоизоидне лажи који – неуко и немоћно… али громогласно – покушавају да скрену забрањену дебату у пропагирање својих наслеђених лажи како би елиминисали претњу Истине њиховој уседелости у похлепу:

Истина Стрељања историје”:

Зашто би Дража и Србија уопште тражили сарадњу са окупатором,

и то преко неупоузданих највероватније фолксдојчерских жбира

након што су Брозову терористичку камарилу

избацили из окупиране Србије у неокупирану НДХ?

Зашто би Дража и Србија уопште тражили сарадњу са окупатором,

када су се за разлику од брозовистичке оперете,

жртвовали у рату против Нацизма?

Утук:

Оперетском антифашизму

Истина Стрељања историје

забила је Глогов колац!

Хвала Богу.

Амин

Часлав М. Дамјановић

Ravnogorskivenac.com

_________

(1) “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”, Стефан Каргановић, 06/27/15)

(2) “Око чега полемише Мирослав Лазански”, Стефан Каргановић, 05/23/15)

(3) “Vreme hijena: Novo e-suđenje, Radoš Bajić hoće pare“, Petar Luković, E-Novine, 02/05/15 – 13:15)

(4) “Дража, у име народа”, Мирослав Лазански, Политика, 05/26/15, 00:39)

(5) “Дража, у име народа”, Мирослав Лазански, Политика, 05/26/15, 00:39)

(6) „Дража, у име народа“, Мирослав Лазански, Политика, 05/17/15)

(7) “Carstvo istorijske zbrke”, Miroslav Lazanski, Politika, 05/28/15, 20:32)

(8) “Око чега полемише Мирослав Лазански”, Стефан Каргановић, Новинар.де, 05/23/15)

Josip Broz Tito photo

Photo by Brenda Annerl
СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
За Владимира Владимировича Путина кажу да се још увек није дистанцирао од тамне стране комунистичке владавине за време трајања Совјетског Савеза. Аналитичари који се баве овим питањима тврде да се у блиској будућности, овај тренутно најауторитативнији политичар на свету неће о тим стварима ни изјашњавати, бар не у негативном смислу, и не само он, већ и они који ће доћи после њега. То је сасвим разумљиво јер Русија је увек била империјална сила: и као царевина и као комунистичка земља али и данас. Велики и јаки никада о себи не говоре лоше. Прослава 16. октобра 2014. године као дана ослобођења престоног града Србије, помало је зачудила обичан свет иако се тај дан прослављао дуги низ година 20.октобра. Шта се и како, ког дана, на који начин стварно дешавало (ко је кога ослободио, од кога и када) тешко је сада после толико година до краја и са сигурношћу просуђивати (што нам није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Јосип Броз Тито као робијаш
О пореклу Јосипа Броза Тита воде се многе теорије завере, а по многима није био Југословен, ни Хрват, већ неки страни агент. Тако се у све ове приче умешала и ЦИА која тврди да је био Пољак, али те детаље смо колико-толико чули. Ипак у биографији Броза може се пронаћи податак да је био осуђен на 5 година робије, али о томе како је Тито проводио време “иза браве” се мало зна. Телеграф.рс осим фотографија доживотног председника СФРЈ из затвора вам доноси и причу о овом периоду живота МАРШАЛА. Тито се, према историјским подацима до којих је дошао наш портал у јесен 1920. године вратио у Загреб где ступа у редове Комунистичке партије Југославије. Исте године партија је одлуком краља забрањена. Када 1921. остаје без посла запошљава се у млину у месту Великом Тројству где је са својом тадашњом супругом живео до касног пролећа 1925. године. Ту му се родило троје деце. Прво дете ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
То је “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави” оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у Београду је коментар сажела у једној реченици: “Не остаје ништа друго него да се гине.” Преносимо из књиге др Андреја Митровића “Србија у Првом светском рату” део из поглавља о јулској кризи 1914. Посланик Владимир барон фон Гизл је 23. јула 1914. у 18 часова уручио ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је изрично стајало у документу, у року од 48 часова. Тренутак предаје био је одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског председника Републике из Русије пошто се желело спречити руско-француско саветовање на највишем нивоу поводом ултиматума Србији и тиме онемогућити овим силама да брзо заузму заједнички став. То је било и постигнуто. Такође је било одлучено да текст ултиматума буде стављен на знање другим великим силама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Београд – Усвајањем амандамана на Устав СФРЈ почело је распарчавање Југославије и одвајање окупираних територија од Србије, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! 26. децембра 1968. године у Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је још крајем 1946. године “поклонио” окупиране територије, као и све друге територије са већинским албанским становништвом Албанији и Енвер Хоџи! Тито је, када је о окупираним територијама реч, Асошијетед пресу рекао следеће: “Уколико комунисти дођу на власт у Албанији оно може бити под ингеренцијом Тиране“. Албански шеф државе Енвер Хоџа је увек истицао да му је маршал Тито крајем јуна 1946. године “лично обећао” да ће окупиране територије бити у саставу Албаније, као ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
За злочин… казна!
У “Завршној речи” “Процес Михаиловићу био је правни скандал”, на рочишту поводом рехабилитације Генерала Михаиловића, господин Оливер Антић, “као пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини, оценио је” на дан 5-ог маја 2015. да је “процес против Драгољуба Драже Михаиловића, у коме су га комунистичке власти осудиле на смрт стрељањем, био… правни скандал без преседана”!(1) Пошто многи српски родољуби, па чак и поштени српски историчари постављају круцијално питање да ли уопште треба захтевати рехабилитацију врховног команданта Југословенске Војске у Отаџбини од комунистичких злочинаца (2) јер сматрају да брозовистички злочинци уопште немају никакво легитимно право да “рехабилитују” нити Србе, нити Правду, нити Истину Другог светског рата – врло је значајно истаћи да већ и сам назив “Завршне речи” господина Оливера Антића не одговара чињеницама: Иако процес генералу Михаиловићу јесте био и “правни скандал” та секундарна чињеница није уопште суштинска: принципијелно Михаиловић није ни био суђен: комунистичка штампа и комуникеи су сами доказали ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
На редовну годишњицу „Вуковарске операције“ из 1991. г., а која се текуће 2015. г. поклапа са двадесетогодишњицом потписивања Дејтонског споразума, сматрамо да нам је дужност да се огласимо поводом овог историјског догађаја, вероватно најмаркантнијег из времена бруталног и крвавог разбијања бивше СФР Југославије од стране унутрашњих и спољашњих антисрпских војнополитичких чинилаца, тек писати књиге и научне расправе обзиром да је град Вуковар у сваком случају остао упечатљив споменик крваве борбе српског народа против повампирене хрватсконацистичке политике из времена усташко-нацистичке Неовисне Државе Хрватске (NDH, 1941.−1945. г.). Карактер „Вуковарске операције“ Као по обичају након пироманског (када је запаљен симбол демократије - Парламент) бандитско-уличарског државног удара од 5. октобра 2000.-те г. од стране NATO плаћеника (против другог бандита чији су партијско-идеолошки једномишљеници на власт у Србији као плаћеници Черчила и Стаљина дошли октобра 1944. г. с пушком у руци и из шуме и то од преко на Дрини ћуприје), и ове године се јављају ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Беч не признаје злочине у Србији
Бечки дневник „Пресе“, поводом стоте годишњице почетка Првог светског рата, констатовао је да је аустроугарска војска била посебно свирепа на Балкану и руском фронту. Дневник се, при том, позвао на списе Швајцарца Арчибалда Рајса, али и нову књигу тима историчара окупљених око Ханеса Лајдингера која је недавно изашла под насловом „Хабсбургшки прљави рат – истрага Аустроугарског вођења рата 1914.-1918.“ Тим историчара окупљених око Лајдингера се супроставио тези Кристофера Кларка који тврди да је читава Европа крива за рат. Историчари окупљени око Лајдингера смарају да је Аустроугарска доследно ишла путем војне конфронтације посебно према југоисточним суседима. До осуде ратних злочина није дошло, констатује „Пресе“, указујући да су изговори били да Република Аустрија, која је заменила дунавску монархију, није могла да се криви за недела аустроугарске војске. Ни после Другог светског рата Аустрија није признала злочине Аустроугарске, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе. Избрисати цео народ „Београдске болнице су четири пута данас ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко је ко међу Србима?
Народна пословица гласи: „Какав народ таква и власт“. Супротно од ове повесне народне изреке избацили бисмо модерну пост-совјетску аксиому управо дијаметрално супротне корелације: „Каква власт такав и народ“. Аксиому као карту на коју игрју „Велики Брат“ и његова сабраћа након пада Берлинског зида новембра 1989. г. – поставиш демо(но)крате на власт у својим каубојским колонијама и решио си проблем до следећег подизања Берлинског зида. У вртлогу ове игре нашла се и Србија како пре тако и након државног удара са улице од 5. октобра 2000. г. Бити уз Мајку Русију или маћеху Европу питање је сада. Приволети се ил „Царству небеском“ ил „Царству земаљском“!? С једне стране фатаморганско европско „златно теле“, с друге стране трајно валидни морални принцип звани „Косовски завет“ и савест пред Русијом која се жртвовала ради Србије тачно пре сто година када је због ње ушла у Велики рат. На жалост, херцегбосанско-монтенегријанерско-прекодринска колонија Република Остатака Србије је ипак ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Милица Секулић (87) прича о масовном страдању Срба у Доњој Градини код Козарске Дубице, од усташа. ДЕВЕТ гробних поља на подручју Доње Градине код Козарске Дубице седам деценија опомињу и крију страшну истину о злочиначком усташком походу под окриљем Независне Државе Хрватске. Током Другог светског рата, у злогласном логору Јасеновац на најмонструознији начин убијено је 700.000 људи, међу њима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста и 20.000 деце. Преживели логораши били су сведоци стравичних убистава целих породица. Милица Секулић (87) из села Демировац изгубила је бројне чланове породице. – То су биле страхоте, нељудске, страшне. И сада када се сетим, плачем. Имала сам свега 14 година када сам доведена у Јасеновац и свега се сећам. Доведена сам са мајком и сестром. Покушала сам чак да побегнем, али сам одустала, јер нисам хтела мајку да оставим. Људе су трпали у вагоне, било је све заглавило од муке и јада. И мог оца су ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Највећа лаж о Титу, партизанима и Равногорском покрету
У овом тексту бисмо желели да се критички осврнемо на основну заблуду која још од комунистичког преузимања (тј. преотимања оружаним путем) власти прво у Србији, а затим и у осталим деловима Југославије 1944. г./1945. г. влада међу Југословенима, а пре свега Србима, о улогама Јосипа Броза Тита, његовог партизанског покрета и Југословенске Војске у Отаџбини (Равногорски покрет) ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића у Другом светском рату на просторима Југославије. Овакве заблуде, тј. боље речено, свесно креиране, подржаване и силом заштићене лажи, односно кривотворине, о карактеру, актерима и њиховим улогама у Другом светском рату 1941. г.-1945. г. у Југославији су наравно с крајњим политичким предумишљајем пласиране од стране комунистичких победника 1945. г. како би се њихов основни војно-политички циљ борбе – преотимање политичке власти над читавом земљом оружаним путем у виду револуције, оправдао добијањем подршке од стране што ширих народних маса свих југословенских народа и народности. Међутим, поред овог основног, комунистичко-партизанска револуционарна борба у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Да се из једног тоталитаристичког политичког система ипак не може прећи у демократски (тј. анти-тоталитаристички) политички систем без класичне револуције и грађанског рата који је пратећа појава свих правих револуција управо нам ових дана пред још једне одлучујуће (повесне) изборе априла месеца 2016. г. потврђују страначки лидери „демократске“ провенијенције кријући се иза иконе „првог послератног демократског премијера Србије“ (нпр., франфкуртске вести онлајн од 12. марта 2015. г.), „нашег највећег сина демократије“, „српског Кенедија“ – Др. Зорана Ђинђића (1952. г.−2003. г.), једног од Др. у плејади „домаћих“ (тј., пречанских) лидера политичких странака, стојећи тако раме уз раме са својим херцегбосанским земљаком Др. Војиславом Шешељем.[1] Да се у свим тоталитаристичко-једноумним политичким системима мора имати непогрешиви страначко-национални лидер – „највећи син свих наших народа и народности“ – коме се ц(иј)ела нација клања (и носи штафете), а који је наравно под „Законом о заштити лика и дјела“ уверили смо се такође свих протеклих дванаест година ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руски историчари о покрету Драже Михаиловића
Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до деведесетих година добијала из Југославије. Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: “Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо другачије информације. Потрудите се да нађете са њима заједнички језик” Ако погледамо историју читавог региона, видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен. На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи био подстакнут управо том традицијом. Четници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Обелодањене књиге стрељаних
Највеће откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за «Новости», открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју. Књиге стрељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стрељани без судске пресуде, само по налогу ОЗНА-е. Из њих се види да су стрељања била организован и масован, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигде у Европи. — Ликвидације на десетине хиљада људи после рата нису рађене «на реч» или из анархичне освете, како то често покушава да се прикаже, већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију с прецизном евиденцијом — каже Цветковић. — Ово доказују књиге стрељаних по окрузима и спискови за свако село у Србији, које су радили органи ОЗНА-е. На основу ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића
Пре тачно месец дана, 14. маја (2015. г.), суд је рехабилитовао Дражу Михаиловића. „Руска реч“ објављује текст који смо опубликовали у последњем броју Недељника, где сада редовно (сваког првог четвртка у месецу) издајемо наш додатак под називом „Р Магазин“. У тексту руски експерти-балканолози говоре о ставу Русије према четничком покрету Драже Михаиловића и његовој рехабилитацији. Фотографија: pogledi.rs Четнички покрет Драже Михајловића у светлу руске науке пише Вјачеслав Чарски, извршни уредник европских редакција RBTH Деценијама је совјетску и руску историјску науку мало интересовао конфликт на територији окупиране Југославије за време Другог светског рата. У совјетском периоду, а затим по инерцији и 90-их година 20. века однос многих руских научника према овом питању био је крајње недвосмислен: Совјетски Савез је спасао свет од нацизма, а његови савезници у Југославији били су Титови партизани који су се херојски борили не само против нацистичког окупатора, него и против колаборациониста и локалних националиста свих боја, међу које ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко је био др. Ибрахим Ругова (1944 г.−2006. г.)?
Сажетак: Циљ овог истраживачког рада је да истражи и прикаже праву политичку истину о личности Др. Ибрахима Ругове – политичког и националног лидера косметских Шиптара од 1990. г. до 2006. г. Ругова се у западним медијима и политичким круговима константно претстављао као демократски вођа косметских Шиптара који се бори против диктатуре Слободана Милошевића а за људска и политичка права шиптарске мањине у Србији. Међутим, Ругова је у суштини био шиптарски сепаратиста и терориста који се борио за отцепљење Косова и Метохије од Србије и за стварање Велике Шипније на Балкану, а као западни политички марионета уживао је сву подршку западних политичких структура ради остваривања њихових геополитичких циљева на просторима бивше Југославије. Кључне речи: Ругова, Косово, Шиптари, сецесионизам, тероризам Бивши политичко-национални вођа Шиптара са Косова и Метохије, Др. Ибрахим Ругова, иначе на Западу, као и од својих присталица, својевремено називан „Гандијем са Балкана“, рођен је 2. децембра 1944. г. на КосМету у породици ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
После писања Телеграфа, који је уз помоћ аутора бројних књига о четничком покрету Милослава Самарџића разбио многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, који је бранио Сарајево, да је он био четник и под командом Драгољуба Драже Михаиловића, наш портал иде корак даље и доноси право име јунака из Сарајева, а то је потпуковник Жарко Тодоровић! Велико занимање за прошлу тему – о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски нам је поставило нови задатак: Валтер. Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен. У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и – Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник. Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
Аустријанац Курт Валдхајм (други са леве стране) заједно са италијанским генералом Ерколе Ронкаљом, пуковником Хансом Хербертом Махолцом и СС-групенфирером Артуром Флепсом на подгоричком аеродрому 22. маја 1943. г.  Два бивша солдата Аустроугарске Монархије из Првог светског рата и сарадника из Другог светског рата: Курт Валдхајм као председник Републике Аустрије и Јосип Броз Тито као председник Југославије - руковање два ратна саборца против Срба у оба светска рата. Наставак послератне квислиншке колаборације аустроугарског каплара из загорског Кумровца  са немачко-нацистичким окупаторима на просторима усташке Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Наравно, УЗНА/УДБА/СДБ није била упозната са чињеницом да је Курт Валдхајм ратовао у униформи Вермахта на просторима Југославије и да је учествовао у усташко-немачкој офанзиви на Козару али јесте била упозната са "чињеницом" да је Дража Михаиловић сарађивао са окупатором Бивши нацистички официр из Другог светског рата - Курт Вајдхајм, као генерални секретар ОУН Фотоаранжман и пратећа објашњења Владислава Б. Сотировића
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Колаборација Брозових партизана са усташама: Једна аутентична фотографија
Источна Босна 1942. г.: Руковање Брозовог партизана са усташом Анта Павелића. Типичан доказ о круцијалној, систематској, свеобухватној и планској колаборацији два Хрвата и њихових војски на просторима усташке Неовисне Државе Хрватске у току читавог Другог светског рата. Сарадња се односила искључиво против Југословенске Војске у Отаџбини под командом ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића Расправљајте на нашој Твитер страници!
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
“Српске новине”, бр. 691, април 2016. г.
Јосип Броз Тито као робијаш
Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
За злочин… казна!
Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
Беч не признаје злочине у Србији
Ко је ко међу Србима?
Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Највећа лаж о Титу, партизанима и Равногорском покрету
In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Руски историчари о покрету Драже Михаиловића
Обелодањене књиге стрељаних
Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића
Ко је био др. Ибрахим Ругова (1944 г.−2006. г.)?
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
Колаборација Брозових партизана са усташама: Једна аутентична фотографија
Share
  • ГЛАСНИК ОВСИШТА: Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!