KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda

Piše: Kosta Čavoški

Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda.

/…/ Dok je KPJ verovala da je Jugoslavija „jedna nacionalna država“ i stajala „na braniku ideje nacionalnog jedinstva i sviju nacionalnosti u zemlji“, nikome nije smetala ni mala ni velika Srbija niti je postavljao pitanje koje su to zemlje srpske a koje nesrpske. Kada se počev od 1924, po nalogu Kominterne, KPJ počela da bori za ukidanje „velikosrpske hegemonije“, započelo je tugaljivo utvrđivanje koje su to zemlje nesrpske (slovenačke, hrvatske, albanske itd.), a koje jedino mogu biti srpske. Time su na posredan način utvrđene i granice neke buduće, avnojevske ili brionske Srbije.

Već 1924. godine KPJ je osporila pripadnost Vojvodine Srbiji kada je zaključila da su imperijalistički ugovori o miru „podvrgli ugnjetavanju srpske buržoazije kompaktne mase Mađara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini“. A kako je utvrđena i dužnost Partije da pomaže pokrete ugnjetenih nacija u cilju obrazovanja nezavisnih država i „radi oslobođenja Albanaca“, prećutno je osporeno pravo Srbije na krajeve naseljene Albancima.

Na sličan način postupio je i Treći kongres KPJ koji je održan u Beču juna 1926. godine. U rezoluciji ovog kongresa o nacionalnom pitanju kao nesrpske oblasti pominju se ne samo Slovenija, Hrvatska i Makedonija već i Crna Gora i Vojvodina, čime je osporena valjanost odluka Velike narodne skupštine Vojvodine i Velike narodne skupštine srpskog naroda u Crnoj Gori o prisajedinjenju Srbiji. Kako se uz to pominje obrazovanje nacionalnih pokreta u ovim dvema pokrajinama, očigledno je da se već onda imala na umu potreba obrazovanja novih nacija i nezavisnih država na tlu „versajske Jugoslavije“.

Najradikalnije svođenje Srbije na „pravu“ meru izvršeno je oktobra 1928. godine na Četvrtom kongresu KPJ u Drezdenu.

Za Crnu Goru je tada rečeno da je „pomoću“ francuskog i engleskog imperijalizma lišena svoje državne samostalnosti i prisajedinjena državi SHS“, te da je zbog toga pod tuđinskom vlašću, tj. pod „divljačkim okupatorskim režimom“ velikosrpske buržoazije. Sličnom okupatorskom režimu bile su, po mišljenju ondašnjih jugoslovenskih komunista, podvrgnute druge oblasti i narodi u granicama „versajske Jugoslavije“. To su bila „znatna albanska, bugarska i mađarska područja“ koja su danas u granicama SR Srbije i SR Makedonije. Reč je o „mađarskoj teritoriji u Severnoj Vojvodini anektiranoj Jugoslaviji Trijanonskim ugovorom o miru“, „aneksiji albanskih krajeva u zaposednutoj Makedoniji i na Kosovu“ i „aneksiji stare bugarske teritorije (Caribrod i Bosiljgrad)“. /…/

Manje-više isti stav prema teritorijalnom integritetu srpskog naroda imala je Četvrta zemaljska konferencija KPJ koja je održana u Ljubljani decembra 1934. Za nju je „stvaranje versajske Jugoslavije“ bila „okupacija Hrvatske, Dalmacije, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, Kosova, Bosne i Vojvodine od strane srpskih trupa“, iz čega je proizišao zahtev za „progon srpskih okupatora, srpskih trupa i žandarma, kao i srpskih četnika iz Hrvatske, Slovenije, Dalmacije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Makedonije i sa Kosova“. Neokupirani, tj. srpski deo „versajske Jugoslavije“ bila je teritorija današnje „uže Srbije“.

Godine 1935, zbog rastuće fašističke opasnosti i promene spoljnopolitičkog interesa prve zemlje socijalizma, jugoslovenski komunisti su napustili borbu za razbijanje „versajske Jugoslavije“ i počeli da se zalažu za njeno očuvanje, unutrašnje preuređenje i federalizovanje. Ali pri tom nisu izmenili, što se često zaboravlja, svoj sud o Srbima kao hegemonističkom narodu i svoje dotadašnje nastojanje da se, radi slobode i dobrobiti drugih naroda, Srbija svede na „pravu“ meru prema poznatoj paroli: „mala i slaba Srbija — jaka Jugoslavija“. Tako se u odluci Politbiroa CK KPJ o zadacima KPJ posle VII kongresa Komunističke internacionale, koja je doneta 21. avgusta 1935. godine u Moskvi, zahteva sazivanje ne samo slovenačke, makedonske, crnogorske i bosanske narodne skupštine već i vojvođanske narodne skupštine, čime je i Vojvodina izdvojena iz sastava neke buduće Srbije./…/

Najteže je naravno razumeti stav ondašnjeg rukovodstva KPJ prema oslobodilačkim ratovima koje je mala Srbija vodila od 1912. do 1918. godine. Ono je čak i u oslobođenju Kosova i Metohije od turskog jarma videlo zaposedanje tuđe teritorije. A da i ne govorimo o preziranju i krivom prikazivanju srpske borbe i pobede u prvom svetskom ratu bez koje stvaranje Jugoslavije uopšte ne bi bilo mogućno.

I što je najgore, ovo neprijateljstvo prema oslobodilačkoj borbi srpskog naroda nije bilo posledica nekritičkog prihvatanja nekakvog marksističkog ili boljševičkog suda o ovoj borbi već plod mnogo trajnijih i dubljih nesporazuma, raskola i mržnji. Rodonačelnik komunizma

Treće internacionale, Vladimir Ilič Lenjin, svojevrsno je izrekao veoma povoljan sud o oslobodilačkoj borbi srpskog naroda. Po njegovim rečima: „Nacionalni element u sadašnjem ratu predstavlja samo rat Srbije protiv Austrije… Samo u Srbiji i među Srbima postoji dugogodišnji nacionalni oslobodilački pokret koji obuhvata milione ’narodnih masa’, čiji je ’nastavak’ rat Srbije protiv Austrije. Da je taj rat izolovan, tj. da nije povezan s opšteevropskim ratom, sa sebičnim i pljačkaškim ciljevima Engleske, Rusije i dr. onda bi svi socijalisti bili obavezni da žele uspeh srpskoj buržoaziji — to je jedini pravilni i apsolutno nužni zaključak iz nacionalnog momenta u sadašnjem ratu.“ /…/

Najdalekosežnije i najradikalnije odluke o jugoslovenskom nacionalnom pitanju doneo je Četvrti kongres KPJ, koji je održan u Drezdenu oktobra 1928. godine. Ovaj kongres doneo je odluku o stvaranju nezavisnih država Hrvatske, Slovenije, Makedonije („nezavisne i ujedinjene“), „nezavisne i ujedinjene Albanije“ (misli se na prisajedinjenje Kosova i Metohije Albaniji) i o otcepljenju severne Vojvodine naseljene Mađarima i njenom prisajedinjenju Mađarskoj.

Srpskim komunistima je jedino naloženo da drugim narodima i nacionalnim manjinama (Albancima, Mađarima, Bugarima i dr.) priznaju „pravo na otcepljenje i… oružani ustanak“ i da im u sprovođenju tog nauma „ukazuju sistematsku pomoć“. Ništa im, međutim, u ovim odlukama nije rečeno o državi srpskog naroda. Kominternu i ondašnje rukovodstvo KPJ to jednostavno nije zanimalo./…/

Poslednji veliki skup jugoslovenskih komunista na kojem je utvrđena nacionalna politika KPJ sa kojom se ušlo u rat bila je Peta zemaljska konferencija. U rezoluciji ove konferencije, koja je održana oktobra 1940, ne pominju se izričito federalne jedinice koje bi trebalo da tvore jugoslovensku federaciju. Ali se, kao po sebi razumljivi sastavni delovi Jugoslavije, navode pojedine pokrajine. To su Hrvatska, Slovenija, Srbija, Makedonija, Crna Gora, Metohija i Kosovo i Vojvodina. I na ovom partijskom skupu Srbija je svedena na „užu Srbiju“./…/

Država srpskog naroda svodila se na teritoriju današnje „uže Srbije“ i prilikom utvrđivanja područja partijskih organizacija. Rad pokrajinskih komiteta uspostavljen je u okvirima pokrajinske organizacije koja je razvijala delatnost na svojoj teritoriji (Metohija i Kosovo, Vojvodina, Crna Gora, Bosna i Hercegovina) čime je pokrajinska organizacija KPJ za Srbiju svedena na teritoriju današnje „uže Srbije“. To pokazuju i osnivanja nacionalne komunističke partije Hrvatske i Slovenije, što rečito govori o trajno prisutnim predrasudama ne samo prema srpskoj buržoaziji već i prema srpskom proletarijatu, pa i celom srpskom narodu./…/

Konačno, pored vojvođanske pokrajinske i kosovsko-metohijske organizacije, iz sastava pokrajinske organizacije Srbije izdvojen je Novopazarski Sandžak i pripojen crnogorskoj partijskoj organizaciji, o čemu svedoči Titovo kazivanje decembra 1940. da je „Pokrajinska konferencija Partije za Crnu Goru, Metohiju, Kosovo, Sandžak i Boku Kotorsku pokazala… da je to jedna od najjačih organizacija KPJ“. Time je pokrajinska organizacija KPJ za Srbiju praktično svedena na područje prekumanovske Srbije.

Ovakvo utvrđivanje područja pokrajinskih partijskih organizacija ne bi, naravno, izazivalo veliko podozrenje da nije kasnije bilo uzor za određenje granica pojedinih federalnih jedinica. Čak bi se moglo reći, /…/ da se tzv. avnojevsko federalizovanje Jugoslavije i razgraničenje federalnih jedinica, koje je izvršeno tokom rata, uglavnom poklapalo sa teritorijalnim razgraničenjem područnih organizacija KPJ sa kojim je ova Partija ušla u rat. Nevolja je, međutim, u tome što su za Sloveniju i Hrvatsku stvorene nacionalne komunističke partije, uz nameru da se to učini i za Makedoniju, dok su za preostali deo Jugoslavije predviđene pokrajinske partijske organizacije koje nisu bile ustrojene prema načelu nacionalne homogenosti, U prvom slučaju nastojalo se da se izvrši etničko razgraničenje, dok se u drugom slučaju to jednostavno nije htelo, iako se moralo znati da će time pojedini narodi, a pre svega srpski narod, biti dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na druge narode — slovenački, hrvatski i makedonski. /…/

Na žalost, KPJ između dva rata nikada nije htela da srpsko nacionalno pitanje postavi na isti način na koji je postavila slovenačko, hrvatsko ili makedonsko nacionalno pitanje. Zato se i moglo dogoditi da pokrajinska organizacija KPJ za Srbiju uđe u rat sa područjem koje je obuhvatalo samo tzv. prekumanovsku Srbiju (uz dodatak Caribrodskog i Bosiljgradskog sreza), dakle Srbiju bez Vojvodine, bez Kosova i Metohije i bez većeg dela Sandžaka. A to je zapravo bio i presudan razlog koji je najviše rukovodstvo KPJ za vreme rata naveo da tzv. avnojevsku Srbiju svede na prekumanovsku Srbiju uz dodatak dva negdašnja bugarska sreza. Avnojevska Srbija bila je, dakle, čak manja od današnje „uže Srbije“.

/…/ Tek po okončanju rata avnojevskoj Srbiji pripojen je veći deo Sandžaka, a Vojvodina i Kosovo i Metohija su odlukom svojih samokonstituisanih organa ušli u sastav SR Srbije, što navodi na pomisao da su mogli ući i u sastav neke druge republike ili države. /…/ Izgleda da je čak i takva Srbija, sa dve pokrajine koje je samo ona imala, izazivala veliko nespokojstvo među prekaljenim kadrovima staroga kominternovskog kova. Zato su prilikom donošenja Ustava iz 1974, koji je poglavito pisan na Brionima, i potonjeg Ustava SR Srbije, najveću pažnju posvetili potpunom izjednačavanju pokrajina sa republikama, čime je brionska Srbija najvećma svedena na „užu Srbiju“. Tako je jedna stara kominternovska zamisao o svođenju Srbije na „pravu“ meru još jednom praktično ostvarena.

(Catena Mundi)

01. 10. 2014. г.

Извор: http://www.intermagazin.rs/kosta-cavoski-kako-su-komunisti-unistili-drzavu-srpskog-naroda/

 
СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Албанија — врата џихада
Италијанска ТВ станица РАИ објавила је репортажу под насловом „Албанија, врата џихада“ у којој се говори о кријумчарењу оружја из Албаније преко Црне Горе и открива да је управо оружје набављено тим путем коришћено у крвавим догађајима у Паризу 13. новембра. Репортажу је пренела албанска ТВ „Ора њуз“, а почиње од Скадарског језера, које дели Албанију и Црну Гору, којим ноћу плови барка са оружјем и шверцерима. Снимљена су двојица мушкараца како истоварују кутије са оружјем и крију га у близини, одакле га сутрадан преузимају. Према речима репортера, то је оружје које је коришћено у крвавим догађањима у Паризу 13. новембра. Балкан се, притом, описује као центар за регрутовање џихадиста. Према извештају италијанске телевизије, више од хиљаду Албанаца се бори у страним ратовима, тако да је Албанија земља која има највише џихадиста у односу на број становника. У репортажи је описан и начин на који функционише црно тржиште оружја. Албански шверцер каже да су најтраженији АК 47, стари совјетски пиштољи и оружје из бивше Југославије. Према речима шверцера, калашњикови коштају од ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Paravan
  Ona koju čovek još nije poznao.       Gimnosfista, na Aleksandrovo pitanje koja je životinja najlukavija. Počećemo jedni retoričkim pitanjem: Pitanje No 1. Da li je moguće “u po bela dana” opljačkati juvelirnicu u najprometnijoj ulici velegrada? Odovor: Jeste. To su izvela dva provalnika u Oksfordskoj ulici u Londonu, pre dvadesetak godina. Evo kako. U podnevnoj  pauzi došli su u radničkim odelima, stali ispred zatvorene juvelirnice, postavili iza sebe paravan, isekli otvor na izlogu, pokupili dragulje, i otišli. Paravan je ostao. Poenta je u drskosti, jer se tako nešto ne očekuje. Poznato je da su za vreme rata ilegalci nalazili skloništa u neposrednoj blizini Gestapoa. Pitanje No 2. Da li je moguće usred Evrope, na oči Evropske Unije, da se u zemlji koja je već deceniju kadidat za člana, uvede fašistički poredak, tj da jedna orgnizacija koja se propagira kao politička stranka, eliminiše praktično višepartijski sistem i uspostavi diktaturu jednog čoveka. Odgovor: Jeste. Pitanje No 3. Kakve sve ovo ima veze sa tekućom ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
The Guardian: Pročitajte kontroverzni i do sada, u Srbiji, neobjavljen članak o Zoranu Đinđiću
Prenosimo preveden tekst Nila Klarka objavljen u britanskom izdanju lista “Gardijan” dan nakon ubistva Zorana Đinđića. Tekst nosi naslov “Beogradski kvisling” i do sada nije citiran u domaćim medijima. U ovom tekstu autor iznosi činjenice o neuspelim reformama vlade Zorana Đinđića koje je demokratska vlast u Srbiji pokušala da sakrije kreirajući kult ličnosti pokojnog premijera. Na kraju teksta možete pronaći link ka originalnoj verziji teksta na engleskom jeziku. Piše: Nil Klark, 14. mart 2003. Gardian (London) Počasti Zoranu Đinđiću, ubijenom srpskom premijeru, pljušte kao kiša. Prvi je počeo predsednik Buš, hvaleći njegovo “snažno vođstvo”, dok je portparol kanadske vlade veličao “vesnika demokratije”, a Toni Bler govorio o energiji koju je Đinđić posvetio “reformisanju Srbije”. U čituljama zapadnih listova Đinđić je skoro uvek slavljen kao bivši student-agitator, koji je hrabro poveo narodni ustanak protiv okrutnog diktatora i pokušao da uvede svoju zemlju u novu demokratsku eru. Ali izvan CNN-ove verzije svetske istorije, karijera Zorana Đinđića izgleda prilično drugačije. Oni koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Обелодањене књиге стрељаних
Највеће откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за «Новости», открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју. Књиге стрељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стрељани без судске пресуде, само по налогу ОЗНА-е. Из њих се види да су стрељања била организован и масован, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигде у Европи. — Ликвидације на десетине хиљада људи после рата нису рађене «на реч» или из анархичне освете, како то често покушава да се прикаже, већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију с прецизном евиденцијом — каже Цветковић. — Ово доказују књиге стрељаних по окрузима и спискови за свако село у Србији, које су радили органи ОЗНА-е. На основу ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брижит Бардо за Спутњик: Ви сте срећни да имате Путина
Моје срце и биће теже Русији, чији језик, музику, плес, осмехе и сузе обожавам, а посебно словенски дух! Осим тога, ви сте срећни да имате таквог председника — Владимира Путина, каже у интервјуу за Спутњик некадашња дива француске кинематографије. Чувена глумица, која се пре више од четири деценије повукла из гламурозног света филма, данас руководи фондом за заштиту животиња, за који мисли да привлачи велики број људи зато што на његовом челу стоји она, као човек који коначно говори истину, што је данас ретко, а људи ипак умеју то да цене. Друштво умањује ужасе експлоатације животиња, користећи различите трикове: негирање причињене штете, непреузимање одговорности, обезвређивање симпатије коју човек може да осети према животињама. Да ли мислите да сте и сами жртва оваквих ставова током своје борбе за права животиња? — Владе разматрају права животиња само као некакву ствар око које може да се преговара или тргује. Ту нема никаквих осећања, уважавања, никакве човечности. Онима који, као ја, говоре отворено о ужасима којима су животиње подвргнуте на разне ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Краља Перу на бандеру”
Аутентична фотографија из центра (Теразије) окупираног Београда из 1945. г. (Извор фотографије: http://newsite.uimenaroda.net/cr/ ) Пречанска партизанштина изашла из својих динарских вукојебина од преко Дрине дивља по Београду након окупације града 20. октобра 1944. г. Ијекавски динарци са простора усташке Неовисне Државе Хрватске играју Козарачко коло у сред Србије и обарају са власти легалног и легитимног владара земље коју су окупирали заводећи (не)ред у туђој кући. Пречанска багра ће уместо домаћег краља Петра Другог Карађорђевића на власт у Београду довести странца, родом из кајкавског Загорја, бившег аустроугарског каплара из крвничке 42. домобранске хрватске Вражје дивизије у којој је ратовао 1914.-1915. г. у Западној Србији убијајући србијанске цивиле. Брозова дрскост је за време револуционарно-пучистичког отимања власти за време Другог светског рата ишла чак дотле да је сам себе прогласио за "маршала" 29. новембра 1943. г. на поноћном заседању тзв. (пучистичко-револуционарног) АВНОЈ-а у Јајцу на територији Неовисне Државе Хрватске. Заседање је организовано и одржано под окриљем и заштитом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ниједна српска ратна застава није заробљена
Немачки цар Вилхелм II je, током Првог светског рата, затражио од свог генерала Аугуста фон Мекензена, да му донесе барем једну заплењену српску ратну заставу, али је добио одговор који га је запрепастио. Генерал му је одговорио да не поседује ниједну. Од 51. пуковске заставе, колико је поседовала српска војска током балканских и Првог светског рата, ниједна није пала у непријатељске руке, што је био преседан у историји модерног ратовања. Војне заставе 51. пуку српске војске на Бањици је 26. јуна и 30. новембра 1911. године свечано је уручио краљ Петар Први Карађорђевић. Под њима су се српски пукови борили у два балканска и Првом светском рату. Ниједну заставу непријатељи нису заробили. Војничка и народна част је сачувана. Од педесет једне заставе са којима се ратовало од 1912. до 1918. године у депоима Војног музеја у Београду чува се 47 војних барјака. Три су нестала у биткама када су их, вероватно у жељи да не падну ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Насиље на сваком кораку
Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву убијен престолонаследник Фердинанд, да крену у рушилачки поход. Главни хушкачи су праваши који позивају на обрачун са велеиздајницима Србима. Скандира се “Доле са Србијом! Осветимо хрватског престолонаследника! Доле убице! Напоље из Загреба!” Новинар и члан уредништва пројугославенског листа “Обзор” Јосип Хорват овај ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Највећа лаж о Титу, партизанима и Равногорском покрету
У овом тексту бисмо желели да се критички осврнемо на основну заблуду која још од комунистичког преузимања (тј. преотимања оружаним путем) власти прво у Србији, а затим и у осталим деловима Југославије 1944. г./1945. г. влада међу Југословенима, а пре свега Србима, о улогама Јосипа Броза Тита, његовог партизанског покрета и Југословенске Војске у Отаџбини (Равногорски покрет) ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића у Другом светском рату на просторима Југославије. Овакве заблуде, тј. боље речено, свесно креиране, подржаване и силом заштићене лажи, односно кривотворине, о карактеру, актерима и њиховим улогама у Другом светском рату 1941. г.-1945. г. у Југославији су наравно с крајњим политичким предумишљајем пласиране од стране комунистичких победника 1945. г. како би се њихов основни војно-политички циљ борбе – преотимање политичке власти над читавом земљом оружаним путем у виду револуције, оправдао добијањем подршке од стране што ширих народних маса свих југословенских народа и народности. Међутим, поред овог основног, комунистичко-партизанска револуционарна борба у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
Драгослав Ђорђевић из села Влакче, као четник Горске краљеве гарде. Комунисти су му убили мајку Јелицу и сестру Олгу. Њега су заробили лета 1945. На монтираном процесу у Тополи осуђен је на смрт. Мучен је и убијен у Капислани у Крагујевцу Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић у Прањанима 6. септембра 1944. г., на прослави рођендана краља Петра Другог Карађорђевића. Десно, у зеленој кошуљи, је наредник Никола Марковић из села Бозољин код Блажева, један од 26 равногораца који су 11. маја 1941. г. заједно са пуковником Михаиловићем дошли на Равну Гору у Западној Србији. Снимак је начинила америчка војна мисија. Ово је једна од првих фотографија у боји снимљених у Србији Прањани, 6. септембар 1944. г. У левом углу, у првом плану, је капетан Никола Лалић. У средини је ђенерал Михаиловић. До њега је пуковник Мекдауел. Звоник у позадини фотографије постоји и данас Драгослав Димитријевић је био један од омиљених ратних команданата Јасенице и Поморавља ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О злочинима комуниста над Србима
О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном. Иронијом судбине јер су комунисти после рата највеће чистке правили у Србији, где то питање никад није дошло на дневни ред. Све кривичне пријаве поднете против комуниста до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Da je Dubrovnik do 20. veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice. Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677,  češkim 48,  poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384. Foto: Dubrovnik – kalendar za prostu 1898 godinu Tu su i podaci za druga mesta u opštini Dubrovnik, a podaci su tu još frapantniji, jer Srbi u većini mesta čine 100 odsto stanovništa. Dakle, iz priloženog možemo videti da hrvatski jezik nije ni postojao kao jezik kojim se pričalo u Dubrovniku i okolini. Ako to nije dovoljno, treba reći da je tadašnji papa, Lav XIII (1810-1903), javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi. Utemeljivač hrvatske istorije: U Dubrovniku se oduvek govorilo srpski Foto: Wikimedia Commons "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini". To je tvrdio Natko Nodilo, koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Видовдан – дан хрватске освете
По завршетку великог војног маневра код Тарчина, југозападно од Сарајева, 26. и 27. јуна 1914. године, у коме су учествовали 15. сарајевски и 16. дубровачки корпус, под заповедништвом војног гувернера у Босни и Херцеговини Франза Потиорека, аустроугарски престолонаследник надвојвода Фрањо Фердинанд је сутрадан, на православни празник - Видовдан, стигао у службену посету у Сарајево. Вече пре тога, високи гост из Беча, са супругом Софијом, провео је готово сат, на Илиџи у шетњи, успркос кишном времену. На ивици шуме, која се простирала дуж стазе којом су шетали, играло се неколико младунчади медведа, који су посебна доведена за ову прилику. Сутрадан, специјални дворски воз, у коме су надвојвода и његова супруга Софија вон Хохенберг, са 17 минута закашњења напушта Илиџу и стиже у 10.07 у Филиповића касарну, где их је чекала колона аутомобила за планирану вожњу градом. Дан је био сунчан, потпуно супротно од временских услова који су их дочекали на Илиџи. Поред ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Кућа Радоја Домановића у јадном стању
Нема те енциклопедије у којој не пише да је један од највећих српских сатиричара, аутора сатира "Размишљање једног обичног српског вола", "Страдија", "Краљевић Марко по други пут међу Србима", "Вођа", "Мртво море"... рођен Овсишту, селу удаљеном пушкомет од Опленца и Тополе, на путу ка Крагујевцу. Уз основни податак о селу у којем је 1873. године рођен сатиричар који је на посебан начин жигосао све мане времена у којем је живео, додаје се да је Радоје Домановић угледао свет у кући у којој је у то време била и школа где је његово отац Милош био учитељ. Школска зграда је изграђена још 1852. године и у њој се настава одржавала све до 1930. године када је направљена нова. Стара зграда је реновирана тек 1973. године и више нико ништа није урадио, већ је остављена на милост и немилост времену које толико нагризло кров, греде, унутрашњост зграде да је некаква комисија једном приликом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Албанија — врата џихада
Paravan
The Guardian: Pročitajte kontroverzni i do sada, u Srbiji, neobjavljen članak o Zoranu Đinđiću
Српске новине, Бр. 695, децембар 2016. г., Чикаго, УСА
Обелодањене књиге стрељаних
Брижит Бардо за Спутњик: Ви сте срећни да имате Путина
КОГА ТО ПРЕМИЈЕР ИМИТИРА?
“Краља Перу на бандеру”
Ниједна српска ратна застава није заробљена
Равногорци Горске краљеве гарде из села Овсишта код Тополе (1941-1945)
“Српске новине”, бр. 691, април 2016. г.
Да ли сте знали…
Насиље на сваком кораку
Највећа лаж о Титу, партизанима и Равногорском покрету
Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
О злочинима комуниста над Србима
“Српске новине”, бр. 690, фебруар 2016. г.
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Видовдан – дан хрватске освете
Кућа Радоја Домановића у јадном стању

Share
  • Maxov Max

    Draža Mihailović,tragični heroj…https://zlj13051967.wordpress.com/2015/05/09/draza-mihailovictragicni-heroj/

  • ШУМАДИЈА

    ГЛАСНИК ОВСИШТА: “KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda”

  • Ауторски чланак Косте Чавошког