*Фалсификати ТВ серије Равна Гора

Falsifikati-TV-serije-Ravna-Gora-korica

Серија од које се много очекивало, а која је већину гледалаца разочарала. Још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли.
Меки повез, формат А-5, 160 страна, илустровано.

Због прескупе поштарине за једну књигу, препоручујемо пакете са попустима.

ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com
Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона.

За поруџбине из иностранства молимо кликните ОВДЕ.

САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
ПРВИ ДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕРИЈА?
Далибор на Равној Гори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Промоција нове идеологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19
ДРУГИ ДЕО: КРИТИКА ПО ЕПИЗОДАМА
Прва епизода: Ван свих очекивања . . . . . . . . . . . . . . . .27
Друга епизода: Син Драган и Ђота . . . . . . . . . . . . . . . .31
Трећа епизода: Четници су ту, само да пусте браде . . . . . . . .35
Четврта епизода: Ево Драже! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Пета епизода: Чист фалсификат! . . . . . . . . . . . . . . . . .45
Шеста епизода: Штиглић је преживео бомбардовање! . . . . . .49
Седма епизода: Нови фалсификати . . . . . . . . . . . . . . . 55
Осма епизода: Системско фалсификовање . . . . . . . . . . . .59
Девета епизода: А сад – пљачка сиротиње . . . . . . . . . . . . 65
Десета епизода: И то прође… . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71
ТРЕЋИ ДЕО: ЗАШТО ЈЕ ИСПАЛО НАОПАКО?
Шта уистину гледамо недељом увече? . . . . . . . . . . . . . . 79
„Кама“ Радоша Бајића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87
Зашто је испало наопако? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Полемика о серији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
ЧЕТВРТИ ДЕО: О НЕКИМ АКТЕРИМА И ДОГАЂАЈИМА ИЗ 1941. ГОДИНЕ
Село Планиница пролећа и лета 1941. . . . . . . . . . . . . . 115
Краљ Петар у Априлском рату 1941. . . . . . . . . . . . . . . .125
Дражин лик априла и маја 1941. . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Комунисти у Априлском рату 1941. . . . . . . . . . . . . . . . 141
ЗАКЉУЧАК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
ПОГОВОР МР ДРАГАНА КРСМАНОВИЋА . . . . . . . . .151

ПРЕДГОВОР

У недељу, 10. новембра 2013. године, у ударном термину Првог програма Радио телевизије Србије, почело је емитовање прве серије „Драмске трилогије 1941-1945“, под насловом „Равна Гора“. Та прва серија састоји се од десет 50-томинутних епи­зода и емитована је до 12. јануара 2014. године.

Што се тиче наставка, најављено је да ће се звати „Ужичка република“. То би требало да значи да ће се у првој серији акценат ставити на Дражине четнике, а у другој на партизане. Уочи емитовања, на други наслов нико није обраћао пажњу, али је „Равна Гора“ изазвала реакције на свим странама: (нео)комунисти су је осуђивали и пре него што су је видели, док су је љубитељи праве историје бранили – такође на невиђено. Јер, аутор „Равне Горе“, Радош Бајић, најављивао је да ће се „први пут“ једна ТВ серија у Србији снимати према „истинитим догађајима“, а посебно да ће на тај начин бити исправљена „национална неправда која је учињена патриотском покрету српског народа на чијем челу је био ђенерал Михаиловић“.

Према томе, реакције и једних и других биле су очекиване. Међутим, још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Од те прве епизоде почео сам да пишем критике серије из историјског угла – који је сам њен аутор означио као најважнији, не потенцирајући „уметничке слободе“ – али тада нисам ни помишљао на књигу. Идеја за штампање књиге дошла је после преломне пете епизоде, под насловом „Кама“. До те епизоде још је било доста оних који су се надали да ће Дража и његови људи, а с друге стране и комунисти, на крају ипак бити приказани реално. Тада је све постало јасно као дан и негативне критике су убедљиво превладале.

ТВ серија „Равна Гора“ заиста има историјски значај, али на жалост не у оном смислу о ком је говорио њен аутор. Она је значајна пре свега као документ о нашем добу. Аутор се обратио надлежним историјским установама и особама са звучним звањима и титулама, па је ипак све испало наопако, чак и датуми, географски појмови и типови наоружања. Наопако је, наравно, и оно најважније: ко су током Другог светског рата у Краљевини Југославији били „добри момци“, а ко „лоши момци“. Ми који проучавамо Други светски рат знали смо да мора испасти наопако – о чему сведочи и прва глава ове књиге, написана и објављена више од годину дана пре емитовања серије – то јест да ће бити приказано оно што званична историја већ годинама тврди. Али, историјске књиге имају мале тираже, док је још једна „серија рекордне гледаности“ окупила вишемилионску пулбику.

Тако је она представила званичну историографију широким масама, а нама наметнула обавезу да све то детаљно евидентирамо.

Крагујевац, јануара 2014.
Милослав Самарџић

ИЗ ПОГОВОРА МР ДРАГАНА КРСМАНОВИЋА

Некада се то учило само на специјалним војним курсевима за психолошко-пропагандну делатност. Сада се изучава на свим студијама маркетинга. Како ради људски мозак, шта најлакше уочава, и најлакше памти, како утицати на њега и како произвести жељену реакцију.

Постоје мање или више отпорни, они за чију је „обраду“ потребно више времена, али потпуно заштићених нема – због природе људског запажања до свачијег се мозга може допрети. При томе су утисак и вредносни став раздвојени и не морају се поклапати.
Примера ради, у току једног истраживања, на питање која је прва асоцијација на „кока-колу“ испитаници су (под утицајем рекламних кампања) изјавили да је то „младост, спорт, авантура, уживање…“ при чему је на питање о корисности већина одговорила да је „кока-кола“ штетна по здравље, да се добија синтетички и да се не може по укусу поредити са воћним соковима.

На истом истраживању, прва асоцијација на „пасуљ“ је „народна кухиња, војна вежба, сиротињска храна…“ при чему су сви одговорили да је пасуљ здрав и користан у исхрани.

И какве то везе има са серијом „Равна Гора“? Веровали или не, велике.

На страну кардиналне грешке у историографији, у датумима, местима, догађајима, опреми и наоружању и практично свему. Најпре ћемо кренути од намере сценаристе и редитеља. Јер, као што је наука доказала да се у новинама (због природе распореда људске пажње) најбоље памти текст или реклама у горњем десном углу, или на полицама у супермаркету оно што је у висини очију, исто тако треба видети шта је оно што ће из серије „Равна Гора“ остати упамћено када избледе сећања на лош сценарио, очајну режију и натегнуту глуму.

Када је Југословенска војска и оружани одред генерала Михаиловића у питању, у сећању ће остати следеће:
– да се група кретала без јасне команде, јасног циља и јасног вођства,
– група нигде није водила борбу са непријатељем, непријатељски војници нити једном нису приказани у борби,
– војници су самовољни и склони свим врстама злочина (крађе, силовања, убиства),
– официри и војници само једу и брину о храни,
– стална свађа међу официрима,
– пуковник Михаиловић је несигуран, скоро утучен.

Којим се филмским средствима режисер користио да би те поруке поткрепио, а која немају упоришта у историјским чињеницама?

Изостављен је период борби у Априлском рату, пуковник Михаиловић није приказан у борбама код Добоја, при рушењу пруге код Олова или одбијајући напад Немаца код Хан-Пијеска или на Тари. Ни у једној сцени не видимо Немце у борби, а када се виде сцене експлозија не зна се ко је непријатељ.

Ван историјског контекста потпуно су измишљени злочини које су борци под Михаиловићевом командом починили. У југословенској кинематографији из „најкомунистичкијих времена“ нико се није усудио да тако експлицитно прикаже сцену клања човека. Ова сцена је кључна у целокупном серијалу, њена упечатљивост је изузетна без обзира што се зна да овај филмски злочин нема упоришта у догађајима везаним за април 1941. године и пуковника Михаиловића. Посебна тежина је у чињеници да је сцена приказана у програму са ознаком да је препоручљива за гледаоце старије од 12 година. Због природе људског памћења, гледаоци ће за неколико месеци заборавити, и онако танку, фабулу. У сећању ће остати само сцена крвавог ножа који се пере у потоку.

А све је то наставак старе психолошко-пропагандне школе из комунистичких времена. Која је прва асоцијација кад је Југословенска војска – четници у питању: кама и клање, масна брада и гибаница, неуредни и крезави борци, недисциплина… Свако би лако могао да опише четника: дуга и неуредна брада, црна шубара са кокардом, дуга коса, пијан, укрштени реденици преко груди а поврх свега „певаљка у крилу“…
Изражајна средства су друга, али на симболичком плану промене нема, Бајић је само наставак Булајића, а његова прича је само покушај да се српској јавности подметне још једно кукавичје јаје.

Са друге стране, настављено је неговање „култа личности“ Јосипа Броза. Због тога је хронологија догађаја померена цео месец „унапред“. Свима који макар мало познају историју, познато је да Броз није дошао у Србију пре 16. маја 1941. године. Због чега је сценариста морао да га у Србију пребаци раније, није познато. Уместо преко моста (који је срушила Југословенска војска), у Земун (који је тек најесен предат НДХ), се ишло бродом. Зна се где је Броз становао, са киме се састајао и о чему су причали. Зна се и да су у то време СССР и Трећи рајх „били у љубави“ и да су прогласи КПЈ више нападали империјалисте него нацисте. Комунисти су се спремали за властиту револуцију и сцена у којој је устанак „за мало“ избио почетком маја, само да је камион скренуо на праву страну, била би смешна да није тенденциозна. Није било никаквих одреда и никаквих заседа. На страну што ни купљења и стрељања таоца није било почетком маја. Све је то позајмљено из неких каснијих месеци. (…)

6. март 2014. г.

Извор: http://www.pogledi.rs/falsifikati-tv-serije-ravna-gora/

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора Након завршетка Првог светског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље.  Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму- природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних који су спекулисали о природи преласка у Православље, али се на овакве гласине одговарало са: “Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или награде.” Православна црква св. Кирила и Методија на Вису Да бисмо схватили жељу мештана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata, 2892 žena domaćica, jer su im muževi bili četnici, 72 novinara, 857 trgovaca, kafedžija, 345 učitelja, 77 glumaca i umetnika!!!. Još pre početka Drugog svetskog rata, bezbožni komunisti su kovali planove o kasapljenju Kraljevine Jugoslavije i srbskoga naroda. Komunistička partija Jugoslavije je na svojim prvim kongresima otvoreno zauzela stav da treba srušiti Kraljevinu Jugoslaviju kao „tamnicu“ jugoslovenskih naroda. Komunisti su na čuvenom komunističkom kongresu u Drezdenu decidirano odlučili i naveli Srbske Zemlje koje su, posle raspada Kraljevine Jugoslavije i izvođenja njihove revolucije, trebale da postanu države. Na tom kongresu, nažalost, Srbija nije bila pomenuta kao buduća država. Dokumenta pokazuju da je Broz već na zasednju Avnoja 1943. kreirao granice republika nove Jugoslavije, samo je Srbiju ostavio nedefinisanu. To je značilo, da Srbija može da bude samo onolika koliko preostane kad se svi ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
Primedba urednika: Tekst je napisan i originalno objavljen januara 2015. g. Novoizabrana HDZ predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je uspela zasigurno u rekordnom roku nakon pobede na predsedničkim izborima (11. siječnja) tekuće godine da uzburka balkansku javnost ali i nacionalne strasti na brdovitom Balkanu svojom izjavom da su Srbi (po nacionalnosti) u Hrvatskoj Hrvati ako ništa drugo a ono na osnovu toga jer su građani Republike Hrvatske. Jasno je da se ovde u osnovi na implicitan način potura u suštini stara strarčevićanska (i ustaška) teza da su svi Srbi sa prostora Hrvatske (do Drine ako ne i preko nje) podrijetlom etnički Hrvati. Ovu tezu mogu da potvrde ili odbace isključivo znanstvenici i to samo na osnovu postojećih povesnih istočnika ali dok oni ne obave svoj deo posla skrenuli bismo u donjem tekstu pozornost na nekoliko suštinskih stvari i to latiničnim pismenima sa „hrvatskom“ leksikom kako bi nas dotična novopečena predsednica i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Језиви српски мук – случај Мартиновић
Тог шестог „предреволуционарнодемократског“ септембра историјске 2000 те године објављена је вест да је преминуо Ђорђе Мартиновић, мученик са Косова. Најстрашнији пример икада забележен у историји. Не само по бруталности којом је арнаутска дивљачка дружина исти починила. Он носи страшан печат језиве српске ћутње, нанешене неправде несрећнику Србину, кукавичлук и олошки плашт српских кадрова у црвеној камарили потчињеној задриглом Станету Доланцу. И срамоту државе Србије- ако дотична више и зна шта је то срамота. То ћутање и данас траје. Нико и не спомиње несрећног Ђорђа из Гњилана. Ни док се кези у бриселским чампрасдиванима, ни док дронови који носе заставу велике Албаније лете изнад српске престонице, ни када Еди Рама усред те исте престонице тврди да је прича са Косовом завршена. Исти плашт,исте кукавице . Само сада сакривене и умивене по европски. А ове 2015 тачно је тридесет година од оног првог маја 1985 године, када је Ђорђе кренуо на своју ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Руски академик и историчар Јелена Гускова оцењује да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, није имао премца међу концентрационим логорима у Другом светском рату. Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова. „Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервјуу агенцији Срна. Оне који су изгубили свест и који су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Гускова верује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа. Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Борис Тадић је рођен 15. јануара 1958. године у Сарајеву (БиХ) од оца Љубе Тадића и мајке Невенке Францетић. Касније је овај детаљ, да му је мајка из усташке породице Францетић, промењен од стране безбедносних служби, за које је Борис ради(о), у Кићановић. Има и рођену сестру Вјеру. Отац Бориса Тадића је из рата изашао са чином капетана ОЗН-е (Одељење за заштиту народа, претеча свих каснијих безбедносних служби СФРЈ, прим. ред.) и сејао је смрт међу Србима Пивљанског краја, те као носилац Партизанске споменице ускоро добија и чин пуковника ОЗН-е! Друг Љуба се повлачи из Сарајева у Београд, где га шаљу да учествује у писању новог програма партије (КПЈ). По успешном завршетку писања новог програма, а на препоруку другова Едварда Кардеља и Вељка Влаховића, Љуба постаје редован професор филозофије, политике и права (касније преиначено у социологија) на Филозофском факултету у Београду. Супруга Невенка се запошљава као неуропсихијатар у Палмотићевој улици у Београду. Младог ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
Погледајте насловне стране листа „Шарли Ебдо“ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО) АРАНЂЕЛОВАЦ – Српски народни покрет „Наши“ издао је саопштење у којем је позвао све који пале свеће због масакра у редакцији француског сатиричног листа „Шарли Ебдо“ да запале и свећу за убијене у НАТО агресији на СРЈ 1999. године. Ова организација је објавила две насловне стране тог чаописа из 1999. године у коме се вређају Срби. – Сваки злочин је страшан и за осуду, посебно губитак људских живота,  па зато постављамо питање „Зашто се нико од српских политичара не оглашава о жртвама бомбародвања 1999. године„, или је о тим страдањима забрањено говорити, јер су Србе  карикатуристи листа „Шарли Ебдо““  представљали као злочинце уз натписе „шта је нема више ништа да се силује„ и „романтични растанак Србије и Косова„Такве карикатуре су допринеле да дође до војне интервенције на Србију, а српски народ је представљан као геноцидан у злочиначки. У то име позивамо све ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Беч не признаје злочине у Србији
Бечки дневник „Пресе“, поводом стоте годишњице почетка Првог светског рата, констатовао је да је аустроугарска војска била посебно свирепа на Балкану и руском фронту. Дневник се, при том, позвао на списе Швајцарца Арчибалда Рајса, али и нову књигу тима историчара окупљених око Ханеса Лајдингера која је недавно изашла под насловом „Хабсбургшки прљави рат – истрага Аустроугарског вођења рата 1914.-1918.“ Тим историчара окупљених око Лајдингера се супроставио тези Кристофера Кларка који тврди да је читава Европа крива за рат. Историчари окупљени око Лајдингера смарају да је Аустроугарска доследно ишла путем војне конфронтације посебно према југоисточним суседима. До осуде ратних злочина није дошло, констатује „Пресе“, указујући да су изговори били да Република Аустрија, која је заменила дунавску монархију, није могла да се криви за недела аустроугарске војске. Ни после Другог светског рата Аустрија није признала злочине Аустроугарске, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе. Избрисати цео народ „Београдске болнице су четири пута данас ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Да се Власи не досете
Ова изрека стара је у српској писаној речи више од 200 година Потиче још од почетка Првог српског устанка када је, негде почетком 1805 године, српска делегација упућена у Цариград на преговоре са Турцима. Циљ је био постизање признања Србији извесног степена самоуправе од стране турског султана. Срби свесни да велике силе (посебно Аустрија) не подржавају неки озбиљнији развој српске аутономије те да могу ове српске намере лако осујетити, како би те силе заварали формулисали су поред правих, и лажне циљеве. „Лажне циљеве“ су наводно требали  да изнесу преко посредника, влашког кнеза Александра за кога се знало да је подмитљив и непоуздан. Али да се „Власи не досете“ послата је и лажна делегација у Букурешт док је права делегација уз дискретну сагласност и подршку Русије отпутовала за Цариград. Тако су врло успешни зачеци српске дипломатије остали упамћени само по изреци „Да се Власи не досете“ али која, како се може ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Комунистички терор и злочини: Голгота СПЦ
Улазак комунистичких јединица у Раковицу, средином октобра 1944. године, означио је почетак великог страдања за Раковичку парохију. Њено страдање представља парадигму страдања Цркве и верног народа широм Србије, у првим месецима „ослобођења” – месецима „дивљих чишћења” и „пасјих гробаља.” У книзи ђакона Александра Аздејковића „Голгота Раковичке Парохије. Страдање свештеника и парохијана од октобра 1944. до марта 1945. године“ пред нама се ређају имена мученика, потресна сведочења о њиховом ликвидирању и бестијалности убица. Одломак из књиге „Голгота Раковичке парохије“ ставила је на располагање порталу Православие.рс издавачка кућа „Бернар“. Ова и друге књиге ове издавачке куће могу да се купе у „Ризници Земун“, књижари задужбине манастира Хиландар, црквеним продавницама, књижарама Делфи, Лагуна, Вулкан. Страдање српског свештенства била је узгредна тема многим писцима и историчарима. Нажалост ни до данас није написана студија који би била потпуна када је реч о броју страдалника. По званичним подацима Синода, од 6. априла 1941. до 9. маја 1945. године, Акт ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ко је ко међу Србима?
Народна пословица гласи: „Какав народ таква и власт“. Супротно од ове повесне народне изреке избацили бисмо модерну пост-совјетску аксиому управо дијаметрално супротне корелације: „Каква власт такав и народ“. Аксиому као карту на коју игрју „Велики Брат“ и његова сабраћа након пада Берлинског зида новембра 1989. г. – поставиш демо(но)крате на власт у својим каубојским колонијама и решио си проблем до следећег подизања Берлинског зида. У вртлогу ове игре нашла се и Србија како пре тако и након државног удара са улице од 5. октобра 2000. г. Бити уз Мајку Русију или маћеху Европу питање је сада. Приволети се ил „Царству небеском“ ил „Царству земаљском“!? С једне стране фатаморганско европско „златно теле“, с друге стране трајно валидни морални принцип звани „Косовски завет“ и савест пред Русијом која се жртвовала ради Србије тачно пре сто година када је због ње ушла у Велики рат. На жалост, херцегбосанско-монтенегријанерско-прекодринска колонија Република Остатака Србије је ипак ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Службеници неће ћирилицу
Закон слабо брине о српском језику и писму, а у пракси се чак ни тако благи параграфи не поштују. Лингвисти упорно траже да се пропишу језичка правила за рекламе, медије, приватни сектор... СРПСКО писмо, ћирилица - мртва слова на папиру, и буквално! То што постоји какав-такав закон који каже када би морала да се користи, што ју је Устав ставио на високо место и заштитио, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше. Пред судије за прекршаје, као велики изузетак, стигне понекад пријава због непоштовања службеног писма, и то углавном против приватника који нису на прописан начин истакли натпис своје фирме (реклама може да буде латиничка, али основне информације обавезно морају бити исписане ћирилицом). То што поједина јавна предузећа, научни институти, факултети и други који су на државном буџету, или их је држава бар основала, имају латиничке сајтове на интернету, нико не може ни да казни. Важећи закон који ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Комунизам у Србији
Имам утисак да је немогуће описати размере злочина с краја Другог светског рата. Овим чланком покушаћу да дочарам атмосферу која је тада владала Комунистичка окупација била је тако сурова, да је владало опште убеђење о немогућности њеног опстанка. Комунисти су само јавно говорили о ослобођењу, док су између себе и они користили прави термин – окупација. Десет дана по уласку у Београд, Ј. Б. Тито је на седници Политбироа рекао: Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали.142 У одушевљењу што су се дочепали главног града, комунисти су се тешко обуздавали и у јавним наступима. “Србији није довољно пуштено крви“, рекао је Милован Ђилас у првој изјави из “ослобођеног“ Београда. “Србија нема чему да се нада. За њу неће бити милости“, рекао је Ј. Б. Тито у говору на Бањици новембра месеца. Прва изјава “полудивљег“ Слободана Пенезића Крцуна, како га назива писац књиге “На страшном суду“ др Радоје Вукчевић, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Антисрпство – Суштинска карактеристика Комунистичке партије Југославије
Сажетак: Циљ овог чланка је конструктиван допринос проучавању феномена антисрпског карактера Комунистичке партије Југославије, тј. каснијег Савеза комуниста Југославије, југословенској и пре свега српској историографској науци. Ова тематика до сада није адекватно обрађивана, а камоли обрађена, пре свега из идеолошко-политичких разлога обзиром да несрпске југословенске историографије за то нису ни заинтересоване из националних разлога док је у случају српске државне историографије (тј. историографије Републике Србије) разлог за потцењивање ове тематике чисто практичне природе уколико знамо да Србија још увек није раститоисана па се стога неможе очекивати да још увек владајуће титоистичке структуре једноставно раде против самих себе. С друге стране, српска емигрантска историографија је након 1945. г. традиционално заокупирана проучавањем и изношењем истине о антифашистичком и антититоистичком „четничком“ покрету ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. Они малобројни пионири у документованом изношењу праве истине антисрпског карактера преброзовске и брозовске КПЈ/СКЈ и њене војноударне песнице тзв. „Народноослободилачке војске Југославије“ из времена Другог светског рата ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
ЛОНДОН – Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Британски таблоид је направио листу најгорих масовних убица 20. века. На врху листе су комунистички диктатори Мао Це Тунг и Јосиф Стаљин, на трећем месту је Адолф Хитлер, а Јосипа Броза Тита Дејли мејл је ставио на 13. место. Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Режиму Мао Це Тунга приписују 60 милиона жртава, док је Стаљин, како пишу, крив за смрт 40 милиона људи. Лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер је, према Дејли мејлу, проузроковао смрт 30 милиона људи. На четвртом месту је белгијски краљ Леополд II, ком се приписује одговорност за смрт осам милиона људи у колонизованом Конгу. Следи јапански војни диктатор Хидеки Тојо, Хитлеров сарадник у Другом светском рату, ког овај таблоид сматра одговорним за пет милиона жртава. Шести је Турчин Исмаил Енвер Паша са „салдом“ од два милиона жртава. За смрт више ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак... Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим... против кога врече узурпатори? Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж! Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића... ипак... ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања: “Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично... или је бесмислено? Зашто ова питалица? ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
Језиви српски мук – случај Мартиновић
*Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
*Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
*Беч не признаје злочине у Србији
Србија између српа и чекића
*Да се Власи не досете
“Српске новине”, бр. 690, фебруар 2016. г.
*КОГА ТО ПРЕМИЈЕР ИМИТИРА?
*Комунистички терор и злочини: Голгота СПЦ
*Кога су САД бомбардовале у 2016. г.?
*Ко је ко међу Србима?
*Службеници неће ћирилицу
Комунизам у Србији
Антисрпство – Суштинска карактеристика Комунистичке партије Југославије
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!

Share