*Фалсификати ТВ серије Равна Гора

Falsifikati-TV-serije-Ravna-Gora-korica

Серија од које се много очекивало, а која је већину гледалаца разочарала. Још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли.
Меки повез, формат А-5, 160 страна, илустровано.

Због прескупе поштарине за једну књигу, препоручујемо пакете са попустима.

ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com
Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона.

За поруџбине из иностранства молимо кликните ОВДЕ.

САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
ПРВИ ДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕРИЈА?
Далибор на Равној Гори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Промоција нове идеологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19
ДРУГИ ДЕО: КРИТИКА ПО ЕПИЗОДАМА
Прва епизода: Ван свих очекивања . . . . . . . . . . . . . . . .27
Друга епизода: Син Драган и Ђота . . . . . . . . . . . . . . . .31
Трећа епизода: Четници су ту, само да пусте браде . . . . . . . .35
Четврта епизода: Ево Драже! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Пета епизода: Чист фалсификат! . . . . . . . . . . . . . . . . .45
Шеста епизода: Штиглић је преживео бомбардовање! . . . . . .49
Седма епизода: Нови фалсификати . . . . . . . . . . . . . . . 55
Осма епизода: Системско фалсификовање . . . . . . . . . . . .59
Девета епизода: А сад – пљачка сиротиње . . . . . . . . . . . . 65
Десета епизода: И то прође… . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71
ТРЕЋИ ДЕО: ЗАШТО ЈЕ ИСПАЛО НАОПАКО?
Шта уистину гледамо недељом увече? . . . . . . . . . . . . . . 79
„Кама“ Радоша Бајића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87
Зашто је испало наопако? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Полемика о серији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
ЧЕТВРТИ ДЕО: О НЕКИМ АКТЕРИМА И ДОГАЂАЈИМА ИЗ 1941. ГОДИНЕ
Село Планиница пролећа и лета 1941. . . . . . . . . . . . . . 115
Краљ Петар у Априлском рату 1941. . . . . . . . . . . . . . . .125
Дражин лик априла и маја 1941. . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Комунисти у Априлском рату 1941. . . . . . . . . . . . . . . . 141
ЗАКЉУЧАК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
ПОГОВОР МР ДРАГАНА КРСМАНОВИЋА . . . . . . . . .151

ПРЕДГОВОР

У недељу, 10. новембра 2013. године, у ударном термину Првог програма Радио телевизије Србије, почело је емитовање прве серије „Драмске трилогије 1941-1945“, под насловом „Равна Гора“. Та прва серија састоји се од десет 50-томинутних епи­зода и емитована је до 12. јануара 2014. године.

Што се тиче наставка, најављено је да ће се звати „Ужичка република“. То би требало да значи да ће се у првој серији акценат ставити на Дражине четнике, а у другој на партизане. Уочи емитовања, на други наслов нико није обраћао пажњу, али је „Равна Гора“ изазвала реакције на свим странама: (нео)комунисти су је осуђивали и пре него што су је видели, док су је љубитељи праве историје бранили – такође на невиђено. Јер, аутор „Равне Горе“, Радош Бајић, најављивао је да ће се „први пут“ једна ТВ серија у Србији снимати према „истинитим догађајима“, а посебно да ће на тај начин бити исправљена „национална неправда која је учињена патриотском покрету српског народа на чијем челу је био ђенерал Михаиловић“.

Према томе, реакције и једних и других биле су очекиване. Међутим, још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Од те прве епизоде почео сам да пишем критике серије из историјског угла – који је сам њен аутор означио као најважнији, не потенцирајући „уметничке слободе“ – али тада нисам ни помишљао на књигу. Идеја за штампање књиге дошла је после преломне пете епизоде, под насловом „Кама“. До те епизоде још је било доста оних који су се надали да ће Дража и његови људи, а с друге стране и комунисти, на крају ипак бити приказани реално. Тада је све постало јасно као дан и негативне критике су убедљиво превладале.

ТВ серија „Равна Гора“ заиста има историјски значај, али на жалост не у оном смислу о ком је говорио њен аутор. Она је значајна пре свега као документ о нашем добу. Аутор се обратио надлежним историјским установама и особама са звучним звањима и титулама, па је ипак све испало наопако, чак и датуми, географски појмови и типови наоружања. Наопако је, наравно, и оно најважније: ко су током Другог светског рата у Краљевини Југославији били „добри момци“, а ко „лоши момци“. Ми који проучавамо Други светски рат знали смо да мора испасти наопако – о чему сведочи и прва глава ове књиге, написана и објављена више од годину дана пре емитовања серије – то јест да ће бити приказано оно што званична историја већ годинама тврди. Али, историјске књиге имају мале тираже, док је још једна „серија рекордне гледаности“ окупила вишемилионску пулбику.

Тако је она представила званичну историографију широким масама, а нама наметнула обавезу да све то детаљно евидентирамо.

Крагујевац, јануара 2014.
Милослав Самарџић

ИЗ ПОГОВОРА МР ДРАГАНА КРСМАНОВИЋА

Некада се то учило само на специјалним војним курсевима за психолошко-пропагандну делатност. Сада се изучава на свим студијама маркетинга. Како ради људски мозак, шта најлакше уочава, и најлакше памти, како утицати на њега и како произвести жељену реакцију.

Постоје мање или више отпорни, они за чију је „обраду“ потребно више времена, али потпуно заштићених нема – због природе људског запажања до свачијег се мозга може допрети. При томе су утисак и вредносни став раздвојени и не морају се поклапати.
Примера ради, у току једног истраживања, на питање која је прва асоцијација на „кока-колу“ испитаници су (под утицајем рекламних кампања) изјавили да је то „младост, спорт, авантура, уживање…“ при чему је на питање о корисности већина одговорила да је „кока-кола“ штетна по здравље, да се добија синтетички и да се не може по укусу поредити са воћним соковима.

На истом истраживању, прва асоцијација на „пасуљ“ је „народна кухиња, војна вежба, сиротињска храна…“ при чему су сви одговорили да је пасуљ здрав и користан у исхрани.

И какве то везе има са серијом „Равна Гора“? Веровали или не, велике.

На страну кардиналне грешке у историографији, у датумима, местима, догађајима, опреми и наоружању и практично свему. Најпре ћемо кренути од намере сценаристе и редитеља. Јер, као што је наука доказала да се у новинама (због природе распореда људске пажње) најбоље памти текст или реклама у горњем десном углу, или на полицама у супермаркету оно што је у висини очију, исто тако треба видети шта је оно што ће из серије „Равна Гора“ остати упамћено када избледе сећања на лош сценарио, очајну режију и натегнуту глуму.

Када је Југословенска војска и оружани одред генерала Михаиловића у питању, у сећању ће остати следеће:
– да се група кретала без јасне команде, јасног циља и јасног вођства,
– група нигде није водила борбу са непријатељем, непријатељски војници нити једном нису приказани у борби,
– војници су самовољни и склони свим врстама злочина (крађе, силовања, убиства),
– официри и војници само једу и брину о храни,
– стална свађа међу официрима,
– пуковник Михаиловић је несигуран, скоро утучен.

Којим се филмским средствима режисер користио да би те поруке поткрепио, а која немају упоришта у историјским чињеницама?

Изостављен је период борби у Априлском рату, пуковник Михаиловић није приказан у борбама код Добоја, при рушењу пруге код Олова или одбијајући напад Немаца код Хан-Пијеска или на Тари. Ни у једној сцени не видимо Немце у борби, а када се виде сцене експлозија не зна се ко је непријатељ.

Ван историјског контекста потпуно су измишљени злочини које су борци под Михаиловићевом командом починили. У југословенској кинематографији из „најкомунистичкијих времена“ нико се није усудио да тако експлицитно прикаже сцену клања човека. Ова сцена је кључна у целокупном серијалу, њена упечатљивост је изузетна без обзира што се зна да овај филмски злочин нема упоришта у догађајима везаним за април 1941. године и пуковника Михаиловића. Посебна тежина је у чињеници да је сцена приказана у програму са ознаком да је препоручљива за гледаоце старије од 12 година. Због природе људског памћења, гледаоци ће за неколико месеци заборавити, и онако танку, фабулу. У сећању ће остати само сцена крвавог ножа који се пере у потоку.

А све је то наставак старе психолошко-пропагандне школе из комунистичких времена. Која је прва асоцијација кад је Југословенска војска – четници у питању: кама и клање, масна брада и гибаница, неуредни и крезави борци, недисциплина… Свако би лако могао да опише четника: дуга и неуредна брада, црна шубара са кокардом, дуга коса, пијан, укрштени реденици преко груди а поврх свега „певаљка у крилу“…
Изражајна средства су друга, али на симболичком плану промене нема, Бајић је само наставак Булајића, а његова прича је само покушај да се српској јавности подметне још једно кукавичје јаје.

Са друге стране, настављено је неговање „култа личности“ Јосипа Броза. Због тога је хронологија догађаја померена цео месец „унапред“. Свима који макар мало познају историју, познато је да Броз није дошао у Србију пре 16. маја 1941. године. Због чега је сценариста морао да га у Србију пребаци раније, није познато. Уместо преко моста (који је срушила Југословенска војска), у Земун (који је тек најесен предат НДХ), се ишло бродом. Зна се где је Броз становао, са киме се састајао и о чему су причали. Зна се и да су у то време СССР и Трећи рајх „били у љубави“ и да су прогласи КПЈ више нападали империјалисте него нацисте. Комунисти су се спремали за властиту револуцију и сцена у којој је устанак „за мало“ избио почетком маја, само да је камион скренуо на праву страну, била би смешна да није тенденциозна. Није било никаквих одреда и никаквих заседа. На страну што ни купљења и стрељања таоца није било почетком маја. Све је то позајмљено из неких каснијих месеци. (…)

6. март 2014. г.

Извор: http://www.pogledi.rs/falsifikati-tv-serije-ravna-gora/

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Naučno potvrđeno da su Hrvati potomci Srba!
Hrvati su potomci Srba koji su negde tokom desetog veka prešli na područja naseljena manjim slovenskim plemenima, koja su se priklonila toj grupi i tokom desetog veka preuzeli ime Hrvat (latinski Skorbatus), kaže dr Milorad Pavić iz Instituta FA. Ovo ekskluzivno otkriće nije plod nikakvih trač rubrika ili šaljivih novinara već je rezultat istraživanja uglednog hrvatskog instituta FA iz Zagreba koje je vršeno poslednjih devet godina. Ovaj institut, koji ima više međunarodnih priznanja iz genetičkog istraživanja, objavio je da je na osnovu istraživanja na uzorku od 7320 ispitanika hrvatskih državljana dobijena najveća genetska podudarnost hromozoma Y i haplotipa sa slovenskim haplotipom srpskog naroda iz desetog veka. Prema nekim novijim istraživanjima, u vreme pre velikih seoba naroda (pre pada zapadnog Rimskog carstva), dva plemena iranskog porekla pošla su u veliku avanturu. Srbi i Hrvati su nekada bili plemena iranskog porekla, iz predela severno od Crnog Mora i Kavkaza. Prvobitni Srbi i Hrvati su bili ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*”Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Да ли сте знали да су чувени јунаци Прле, Тихи, Чиби и остали “Отписани” постојали, али су били четници, а не са петокраком на глави како смо их до сада замишљали. Телеграф и аутор многобројних књига о четничком покрету Милослав Самарџић настављају да руше митове и пред јавност износе чињенице које побијају историјско учење генерација у СФРЈнакон Другог светског рата, а након побијања легенде о Валтеру који брани Сарајево и изношења необоривих доказа да је он био четник под командом генерала Драже Михаиловића,доказима рушимо још један стуб комунистичке историје и тврдимо да су “Отписани” били у стваричетници илегалци – никако комунисти! Јунаци многих генерација Прле, Тихи, Чиби, Мрки, Зрики, Бели и други илегалци који су се борили против злогласног мајора Кригера, овековечени у телевизијској серији “Отписани” чије је емитовање празнило улице Београда заиста су постојали, али наравно под другим именима и бојама под којим су се борили. По подацима до којих је дошао наш портал, а уз велику помоћ Милослава ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Da je Dubrovnik do 20. veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice. Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677,  češkim 48,  poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384. Foto: Dubrovnik – kalendar za prostu 1898 godinu Tu su i podaci za druga mesta u opštini Dubrovnik, a podaci su tu još frapantniji, jer Srbi u većini mesta čine 100 odsto stanovništa. Dakle, iz priloženog možemo videti da hrvatski jezik nije ni postojao kao jezik kojim se pričalo u Dubrovniku i okolini. Ako to nije dovoljno, treba reći da je tadašnji papa, Lav XIII (1810-1903), javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi. Utemeljivač hrvatske istorije: U Dubrovniku se oduvek govorilo srpski Foto: Wikimedia Commons "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini". To je tvrdio Natko Nodilo, koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Комунистичка уравниловка
Један професор економије на једном локалном колеџу у Америци је из свог испита дао слабе оцене већини ученика из разреда. Урадио је то приликом оцењивања њиховог рада који се односио на слободно изабрану тему. Био је изненађен зато што је велика већина  ученика инсистирали на тврдњи "да је социјализам до краја успостављен у целом свету нико неби био сиромашан и нико неби био богат и да је то систем где влада велика једнакост за све". Али професор се није само задржао на томе. Хтео је да им помогне како да те слабе оцене поправе и показао им је конкретне примере како је њихов закључак о једном систему и животу унутар тог система погрешан. Професор је рекао: У реду! Сада ћемо урадити један експеримент у оквиру ваше класе. У експерименту ћемо заменити оцене  доларима... то ће бити ваша егзистенцијална примања која стичете радом приликом запослења а од чега издржавате себе и вашу породицу. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Ако из Срема, преко окупиране Српске Крајине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу која вас обавештава о градовима пријатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштају случају. Све им је уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речју, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли је баш тако?    Поред наведеног обавештења, преко читаве табле је исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, које вас такође обавештава о једној битној чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни најмање изненадити, јер је мржња према Србима одавно постала уобичајени, саставни део хрватског фолклора. И не само фолклора већ пожељна, суштинска, карактерна одредница сваког „свесног домољуба“.  Отићи ћете у град, обавити послове због којих сте дошли, уколико су ти послови у неким државним установама службеници ће вам, кад је то ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*У ком свету Србија живи?
И ПОСЛЕ 73 ГОДИНЕ ОД БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА И СКОРО СВИХ ВЕЋИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ НА ПРАВОСЛАВНИ ВАСКРС 16.АПРИЛА 1944.ГОДИНЕ, ТИ ДОГАЂАЈИ СЕ НЕ НАЗОВАЈУ ПРАВИМ ИМЕНОМ. МОРА ЛИ СРПСКИ НАРОД И ДАЉЕ ДА ЖИВИ У ИДЕОЛОШКОМ МРАКУ ИСПРАНИХ МОЗГОВА. Скоро на свим медијима 6.априла 2017.године је објављено подсећање на вандалско бомбардовање Београда које се десило 6.априла 1941.године. Овај нељудски чин изведен од стране немачке фашистичке авијације произвео је велике разорне последице како по бројности људских жртава, изазивања страха, патњи и несигурности, тако по питању материјалних разарања. Подсећање на ове догађаје било је, по процени аутора овог текста, донекле примерено времену и ситуацији у коме се налази држава и друштво у целини. Полагани су венци на спомен обележја страдалих, организоване су одрђене манифестацфије у смислу подсећања на тешке дане безумља коме је српски народ  платио велику цену. Кажу да време лечи све па и најтеже ране се временом зацеле. Али, свакако да су ова ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко је окупирао Србију 1944. г.?
Да су се партизани римокатоличког комунисте у аустроугарској униформи (1914. г.-1915. г.) Јосипа Броза Тита од оца Хрвата и матере Словеначкиње у току Другог светског рата борили против иноземног окупатора у оквиру тзв. „Народно-ослободилачке борбе“ (наших народа и народности) на тлу Југославије научио је наизуст сваки Титов пионир и омладинац (члан „Тито југенд“ организације) из званичних првоборачко-скојевских уџбеника бивше самоуправне Големе Словеначке и Хрватске (са Истром, Новом Горицом, Дубровником, Крајином, Прекомурјем, Међумурјем...) и Мизерне Србије (без Војводине, КосМета, Вардарске Македоније и са Санџаком као државом у држави). Храбре и далекосежно ефикасне војне акције аустроугарског каплара из Кумровца су читаве четири године решавале исход комплетног Другог светског рата (ДСР) тако да је један Стаљинград био само предсобље једне Сутјеске, један Лењинград је био ништа друго него само нужник једне Неретве, Курск је био балкон једне Кадињаче, Битка за Берлин из 1945. г. је била само гаража једне Београдске Операције из 1944. г. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
"Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uzase predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom... Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere... Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Кочини Кочићи
Пре једно добрих десет година, један мој познаник, у необавезном разговору саопшти крајње уверљиво, да је једини чист и поштен комуниста човек или човек комуниста друг Коча Поповић, наш Србин човек, из богате буржујске београдске фамилије. “Замисли он је народу поклонио сву своју имовину“. Нисам посебно улазила у расправу. А све из жеље да не заподевам кавгу, тако својствену нама. А и да избегнем да другима у друштву буде непријатно. Овај разговор сам послала у мождану фиоку и оног, последњег пута када се славило ослобађање (читај окупирање српске нам престонице. Бомбардоване око педесет пута у историји) 1944 године. Тог дана, јунак нашег доба са почетка текста, добио је и своју улицу у родном му Београду. Улица Загребачка преименована је. Сада се сетих, како је том приликом, млади јуловски стрелац који је некада фурао имиџ Ернеста Геваре, познатијег као Че, изјавио да Коча јесте грешио али нико није безгрешан (чак и ако је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ниједна српска ратна застава није заробљена
Немачки цар Вилхелм II je, током Првог светског рата, затражио од свог генерала Аугуста фон Мекензена, да му донесе барем једну заплењену српску ратну заставу, али је добио одговор који га је запрепастио. Генерал му је одговорио да не поседује ниједну. Од 51. пуковске заставе, колико је поседовала српска војска током балканских и Првог светског рата, ниједна није пала у непријатељске руке, што је био преседан у историји модерног ратовања. Војне заставе 51. пуку српске војске на Бањици је 26. јуна и 30. новембра 1911. године свечано је уручио краљ Петар Први Карађорђевић. Под њима су се српски пукови борили у два балканска и Првом светском рату. Ниједну заставу непријатељи нису заробили. Војничка и народна част је сачувана. Од педесет једне заставе са којима се ратовало од 1912. до 1918. године у депоима Војног музеја у Београду чува се 47 војних барјака. Три су нестала у биткама када су их, вероватно у жељи да не падну ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Победа која је задивила свет
Пре сто година – 15. децембра 1914. завршена је Колубарска битка. Она је била и до данас остала јединствен пример у историји ратовања да војска којој се предвиђао потпуни пораз и слом за само десет дана, до ногу потуче свог надмоћнијег противника. „Док цела Европа стоји задивљена пред неслућеним победама Србије и док наши пријатељи, који су до пре две недеље писали некрологе витешки палој српској краљевини размишљају како да протумаче овај легендарни васкрс српске снаге, наша се јуначка војска одмара на успесима какве нико до сада није имао у овом крвавом светском рату.” Овако је почео уводник под насловом „Непобедива Србија” објављен 21 (8) децембра 1914. године, на првој страни „Политике”. Само шест дана раније српска војска ушла је у престолни Београд, чиме је и симболично била завршена једна од наших највећих епопеја у Првом светском рату – Колубарска битка. Ова битка, вођена пре тачно сто година – од 16. новембра ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Коме треба нова Титоник Србија?
Тренутно се Република Остатака Србије налази на коначном путу и de jure признавања друге албанске националне државе – Косова. Влада у Београду је већ дала зелено светло за примање Косова у Међународни олимпијски комитет, јер без тог светла Косово и не би могло да буде примљено, а управо ових дана та иста Влада најављује и промену Устава, тј. избацивање члана о Косову као интегралном делу државе Србије. И то све зарад испуњавања свих услова Европске Уније како би се ушло у исту јер „Куд мали Мујо, ту и ми“. Двадесет и првог јануара 2014. г. званично је отпочео процес преговора Србије (тј. њених територијалних остатака) са Бриселом о учлањивању ове прве у Европску Унију. Тим поводом се и српски еурофанови нескидају са домаћих мас-медија како би потврдили „не скретање с правога пута“ ка идеалном друштву (комунизам) у новој Титославији која се у континенталним димензијама одазива на име „Европска Унија“. И није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год.
Милан Трешњић Милан Трешњић мајор ОЗНЕ у пензији, Београд Одломак из интервјуа Милана Трешњића, мајора ОЗНЕ и некадашњег генералног конзула СФРЈ у Штутгарту, објављен у листу Круг, бр. 8 од 9. марта 1999. и бр. 9 од 17. марта 1999. Разговор водила Соња Ковачевић Ослобађање Дедиња “Првих петнаест дана по уласку у Београд, Озна је била једини суд и закон. За то време је ликвидирано неколико хиљада сарадника окупатора и грађана. Ја се не осећам кривим, иако сам у томе учествовао.” … Октобар је 1944. године Ушао сам у Београд на коњу, није био бео, али је био прелеп. У Младеновцу ме је опколила јединица Руса и са упереним пушкама тражила да им предам коња. Њихови коњићи су били комични, кржљави, ниски. – Дај ми коња, нареди Рус. – Шта ће теби коњ, мени треба коњ! Пошто сам знао руски, јер сам био у VI дивизији, једином батаљону оформљеном у част војне совјетске мисије, и ја подвикнем: – Ја сам официр! – Какав официр? – НКВД-а! Кад ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941.-1944. г.
Истраживачи у Меморијалном музеју холокауста су документовали све нацистичке концентрационе логоре, гета, места на којима се одвијао робовски рад, као и фабрике смрти које су постојале широм Европе. Документовано је чак 42.500 локација. Бројка укључује 30.000 кампова с робовском радном снагом, као и 980 концентрационих логора. Ранији подаци су показивали да је логора широм Европе било око 7.000. Истраживачи сматрају да је око 20 милиона људи умрло или су били затворени у логорима. Међу местима насиља су били и центри у којима су трудне жене биле присиљаване на абортусе или су њихова деца убијана недуго након рођења. Варшавски гето је био највећи, у једном тренутку тамо је било смештено око пола милиона људи. Комплетирање ове грађе очекује се до 2025. године. После краткотрајног априлског рата 1941. године, низови железничких вагона пуних олова, који су транспортовали производ до Енглеске, били су облепљени немачким натписима. И правац јс био други: ,,Nach Deutschland”. Немци су одмах по заузимању Косовске Митровице упутили ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Од рехабилитације ка деидеологизацији
Да ли је Стаљин био „колаборациониста“ зато што је потписао пакт са Хитлером 1939. године? Да ли је то била влада Велике Британије зато што је потписала Минхенски споразум са нацистичком Немачком претходне године? Позитиван одговор на ова питања тешко да ће се чути из уста оних који годинама и деценијама на просторима бивше Југославије сатанизују кнеза Павла Карађорђевића и владу Цветковић-Мачек за приступање Тројном пакту 25. марта 1941, или генерала Драгољуба Михаиловића за, наводне, локалне споразуме са нацифашистичким окупационим снагама током Другог светског рата. Две велесиле тог времена су биле приморане да склапају споразуме са једном још јачом војном силом, или да би купиле време, или у нереалној нади да ће некако „умилостивити“ гладну звер. Али вишеструко одликовани српски официр који, са шаком слабо наоружаних официра и војника, није прихватио капитулацију док су и СССР и локални комунисти још увек били званично у добрим односима са Хитлером (а и Павелићем[i]) ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Немачки амбасадор Вилхелм: Косово у тренутку отварања поглавља 35 мора бити држава као и Србија
Од Београда се једино не тражи формално признање на почетку, односно биће овако: отварање 35-ог=прво Косово држава, отварање завршних преговора=прво признајте Косово. Зато је Хајнц Вилхелм одбио да одговори на питање „а да ли ће се признање тражити на крају“. Рекавши: „Mогу да говорим само о садашњости, а не шта ће бити у будућности“ ФАКТИ: Све ово предобро знају и Александар Вучић и Ивица Дачић и сви њихови помагачи. Знају и не заустављају се, а то значи да су већ одлучили да признају „Републик Косова“, али то крију од Србије. Томислав Николић већ и признаје да зна. Прави се да му је „очи отворио“ Јоханес Хан, а зна све бар од 2012-те. У току је, дакле, велика игра, а на крају ће бити све сведено на ово: нисмо могли и да добијемо „Београд на води“ и да задржимо Косово, уосталом – ионако смо заједно у ЕУ… НЕМАЧКА не тражи од Србиjе да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
Више од једног века у српском народу постоји мишљење да су нас кроз историју нападали зато што смо на раскрсници путева. Данас нас осуђују без кривице, чак и када прави кривци исту признају, као што је био случај у недавној изјави Туђмановог министра полиције Бољковца да су Срби у Хрватској нападнути да би се изазвао рат. Ако смо некада били на раскрсници путева, пошто су путеви били ретки, да ли смо то и данас када путева има свуда? Или разлог за непрестане нападе на Србе треба тражити негде другде? Воде ли баш сви путеви у Рим? Увек када је српски народ страдао у новијој историји, Рим, односно Ватикан, се назирао негде у позадини тога страдања. Неки путеви свакако воде у Берлин или Беч, Немцима и њиховој вековној тежњи да буду господари Европе. Србија је на тим путевима увек била камен који треба шутнути. Јер су се о тај камен разбијале њихове илузије и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Naučno potvrđeno da su Hrvati potomci Srba!
*”Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
*Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
“Српске новине”, бр. 690, фебруар 2016. г.
*Комунистичка уравниловка
*У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
*У ком свету Србија живи?
Ко је окупирао Србију 1944. г.?
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
*Кочини Кочићи
*Ниједна српска ратна застава није заробљена
*Равногорци Горске краљеве гарде из Овсишта
*Победа која је задивила свет
*11/9 Мистерије рушења Кула близнакиња у Њујорку: Амерички документарни филм са преводом
*Коме треба нова Титоник Србија?
Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год.
*Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941.-1944. г.
*Од рехабилитације ка деидеологизацији
*Немачки амбасадор Вилхелм: Косово у тренутку отварања поглавља 35 мора бити држава као и Србија
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!

Share